Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Тема овогодишњег обележавања 1. октобра, Међународног дана старијих особа, је борба против старосне дискриминације, па је то прилика да се скрене пажња и оспоре негативни стереотипи, предрасуде и заблуде о старијим особама и старењу. Најчешћи од њих су:
- они су бескорисни и терет друштву;
- не могу да усвоје ново знање и стекну нове вештине;
- болесни су и беспомоћни;
- заборавни су и сенилни.
Још неке од предрасуда према старијма су да их карактеришу: шкртост, свадљивост, ружноћа, тврдоглавост… Оне могу да доведу и до нетрпељивости према старијим особама, до њихове маргинализације и дискриминације, а то онда може да има негативне утицаје на њихово здравље и благостање.
Међутим, чињенице о старијима су потпуно другачије.
Старији људи нису бескорисни и нису терет друштву. Пензију прима 81% лица старијих од 65 година. Некада је њихова пензија једини редовни приход у породици у којој понекад живе и три генерације. Тек свака четврта особа са 65 и више година има потребу за неким видом подршке за самостално функционисање у оквиру стана, куће, локалне заједнице. Већина њих ради до дубоке старости, издржавајући и себе, а у понеким ситуацијама и друге, било кроз плаћени или неплаћени рад. Колико вреди то што баке и деке чувају унуке, спремају ручкове својој деци, док су они на послу, ван куће? Колико је старијих жена које брину о болесним члановима породице? Колико њих се волонтерски ангажује на помоћи другим, немоћним старијима, али и млађим члановима заједнице, када је то потребно?
Способност учења и памћења се може мењати са годинама. Тачно је да старији људи више не памте брзо, као што су то могли у својим 20-им, али они јесу способни да уче и унапређују своја знања и своје вештине. Године старости нису пресудне за способност учења и усвајања новог знања, већ мотивација, стил учења, практична примена наученог, менталне способности појединца и доступност нових знања. На способност памћења може утицати болест, стрес, забринутост, а то је својствено за било који узраст, тј. старосну доб.
Чињеница је да се неки здравствени проблеми чешће јављају код старијих особа, али болест и инвалидност није обавезни састојак, посебно не „млађе старости“. Особа стара 60 година, у Србији, може да очекује још 19 година живота и то 15,7 година живота у здрављу. Значајније здравствене проблеме чешће имају особе у дубокој старости.
Нису старији људи баш толико заборавни и сенилни. Тек свака десета особа старија од 65 година пати од неког облика психичке измењености. Деменција је заступљена код 6-10% старијих од 65, а чешће се јавља код оних са 80 и више година.
Што се тиче шкртости, тврдоглавости, свадљивости,… оне могу бити својствене појединцима из било које узрасне групе.
Чињеница је да често и сами старији доприносе стварању негативних ставова о себи, јер се и сами повлаче из активности, односно социјалног живота, изолују, губе самопоуздање… Отуда је важно подстицање старијих људи на активност и у поодмаклим годинама.
Активно старење може допринети бољем здрављу, а самим тим и квалитетнијем животу, срећи и већем задовољству. Оно подразумева борбу против социјалног искључивања, активно учешће у друштву и оно подстиче здраво старење. Само кроз рад и своју сталну активност, човек може да испуњава основни и крајњи смисао свог живота.
Умерене вежбе, које старији редовно упражњавају, могу помоћи да се одложе или превенирају неке хроничне болести, смањи ризик од падова и прелома, побољша расположење и смањи депресија, повећа ментална активност и повећа ниво очекивања од живота.
(…)
Текст “Зашто је важно активно старење?” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар