Влада Републике Србије
Пише: Лана Николић (Блог о социјалном укључивању)
Прегурали сте основну школу, и сад је време за средњу или факултет? Бојите се да то што имате хендикеп носи сувише проблема и размишљате да је боље да останете код куће? Никако! Ево зашто је неизмерно важно да наставите да се школујете!
(Текст се превасходно односи на средњошколце и студенте са хендикепом који на даље школовање одлазе у други град, без родитеља или неких других чланова породице. Ипак, овде се могу пронаћи сви млади са хендикепом који желе да напредују у школовању).
Одлазак у непознато? Само напред!
Школовање младе особе са хендикепом може да буде веома стресно и компликовано. Сама зграда школе/ факлутета често није приступачна, немате обезбеђен превоз, немате персоналног асистента. Ако све то и постоји макар у неком облику, немате појма како да то добијете, и како да се осамосталите. Толико тога вам је отежано, ново и застрашујуће да вам дође да дигнете руке и одустанете, јер просто не знате како даље.
То је баш оно што никако не смете да урадите јер наставак школовања ће вас учинити зрелијим, сигурнијим, и отворенијим за свет око себе.
Селидба у нови град, потпуно непознати људи и градиво? Управо вам то треба! Прочитајте зашто.
Имаћете гомилу нових пријатеља
Неминовно ћете упознати нове људе, било да се школујете на даљину/ ванредно (друштвене мреже су ту) или одлазите на часове у школу или на факултет. Ако можете да бирате, увек се одлучите за похађање редовне наставе, јер то значи да ћете стално бити у средишту догађања, и неће вам промаћи важне информације. Бићете део свих дружења између часова и предавања, испијаћете кафу на клупицама испред школе или у ходнику на факсу. Договараћете заједничка учења која ће се претварати у слушање музике и причање о смислу живота, дакле у све само не у понављање градива.
Муке око спремања неке лекције или испита само ће вас зближити и по завршетку средње школе или студија, сигурно ћете имати бар једног “правог” пријатеља за цео живот.
Хендикеп ће вас вероватно ометати на милион начина (сваки хендикеп је различит, значи различито креативно ће вам компликовати живот), али ћете се увек сналазити. Уосталом, управо зато имате пријатеље из школе/ са факса – да заједно превазилазите препреке које хендикеп уме да носи. Они ће вас научити како да будете самосталнији и открићете гомилу нових места и догађаја заједно. Ви ћете њих научити да се не боје особа са хендикепом, и да чак и ако су имали предрасуде, после познанства са вама забораве на њих.
Бићете много самосталнији
Док су млади са хендикепом код куће, са породицом, често су презаштићени. У покушају да вам помогну што више, људи који вас воле раде све уместо вас. Боје се да не паднете, да се не повредите, да се не уморите сувише, да се не опечете врелом водом. Неко други ће све то брже, лакше и боље од вас, јер вам треба више времена, а обично се чује и оно “Не можеш ти то, дај мени ја ћу.”
Увек неко други залива цвеће, плаћа рачуне, одређује колико новца на шта иде, одлази у набавку намирница, спрема ручак. Зато кад се одселите на студије или у средњу школу у други град, може да се деси да буквално не знате да испржите јаје, немате појма како се и где плаћа рачун или како да распоредите оно мало новца што имате за месец.
Не брините, све ћете научити. Ама баш све, и оно што сте мислили да никад не можете и не умете, све ћете знати да урадите. И оно што стварно не можете због природе хендикепа – и то ћете да урадите. Што је најлепше од свега, нећете имати појма како сте успели. Само ћете одједном схватити да ви заправо све можете, само можда мало спорије и другачије.
(…)
Текст је изворно објављен на сајту involvednotinvalid.com, а у целини га можете прочитати и на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар