Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Иване Јовановић и Николе Коруге на 31. Belgrade Ignite-у “Моје друштво воли разлике” (27. април 2015., Mixer House, Београд)

Презентацију почињемо именом Паула Фреиреа, бразилског филозофа, активисте и едукатора, који је сматрао да образовање и писменост треба да стигну до сваког грађанина света. Међутим, да образовање – чак и у XXI веку – јесте привилегија говоре наше личне приче.

Никола: Моји родитељи су морали буквално све да жртвују како би обезбедили квалитетно образовање за мене и сестру, тј. омогућили нам да завршимо факултете.

Ивана: Ја сам одрасла у породици у којој је образовање представљено као најмоћније средство личног напретка и развоја и некако сам одувек знала да ћу ићи на факултет. И тако смо се Никола и ја упознали на студијама Андрагогије, где нас је спојила та Фреиреова идеја да образовање треба и мора да буде доступно свима, да је наш задатак, заправо, да га учинимо доступним.

Иначе, радимо у Друштву за образовање одраслих. Ова невладина организација је део DVV International мреже – глобалне мреже која у читавом свету, па и у региону Југоисточне Европе, покушава да путем образовања утиче на очување мира, обезбеди једнакост шанси за све и унапреди заједницу у којој живимо.

Једна од UNESCO-вих иницијатива којој смо се придружили 2001. године јесте организација Фестивала учења одраслих. Фестивали су места на којима славимо учење, славимо одрасле ученике и њихове напоре које свакодневно улажу у тај процес. Овој иницијативи се нисмо придужили тек да бисмо били укључени, већ да бисмо учили од других земаља и колега.

Ево неких од примера како образовање може да промени живот. Тања није имала могућности да се школује, због материјалне ситуације није могла да заврши чак ни основну школу, али је завршила програм „Друга шанса“ и сада ради као геронто-домаћица и своју љубав поклања старијима. Такође, учење је често и лековито, нарочито ако говоримо о трећем животном добу, када учење може да успори природне, али незаустављиве процесе старења. Или, често помислимо да су славни постигли све у животу и да не морају више да се усавршавају. Ипак, они сведоче да уче и усавршавају се током читавог живота, док неки, осим што себе унапређују, унапређују и заједницу у којој живимо (…). Сматрамо да је наш задатак да откривамо те свакодневне хероје у учењу, да их повезујемо и да заједно правимо заједнице које уче. Више заједница које уче направиће град који учи, а то је још једна од UNESCO-вих иницијатива коју покушавамо да имплементирамо.

Када се повезујемо у заједнице које уче, не чекамо да држава одреагује на проблеме у друштву, већ јој сугеришемо начине решавања. Покушавамо да умрежимо оне који имају знање и оне који знање траже. На тај начин обезбеђујемо напредак, сусрет свих оних у заједници који могу међусобно да изграде друштво какво желимо. Сви смо ми заправо изазивачи у учењу и изазовима покушавамо да мењамо свет, а задатак заједнице је да одговори на те изазове.

Кад изађете са Ignite-а, у себи завршите реченицу: „Желим да научим: …“. Поента је у томе да освестите које су ваше образовне потребе, али и која знања можете да понудите једни другима, а на тај начин ћемо створити заједницу и град који учи. (…) А ми смо ту, испред Друштва за образовање одраслих, да вас научимо како да знање преносите једни другима.

***

31. Београдски Ignite, под насловом “Моје друштво воли разлике”, одржан је 27. априла 2015. године у београдском Mikser House-у, у организацји УГ “Србија у покрету” и уз подршку Мреже пријатеља инклузивног образовања, Фондације за отворено друштво, Центра за интерактивну педагогију и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

У пријатељској и неформалној атмосфери, десет презентера/ки је у динамичним петоминутним наступима публици представило личне приче о образовној и социјалној инклузији. Тако су посетиоци Ignite-а, уз превод на знаковни језик, могли да се упознају са значајем непрекидног стицања нових знања без обзира на животно доба, свакодневним животом младих са хендикепом и деце са сметњама у развоју, одлучношћу младог Рома да стекне образовање, подухватом вршњачке подршке младима оболелима од рака, будућношћу инклузивног образовања и асистивним технологијама, борбом против предрасуда о родном идентитету, као и социјалним укључивањем кроз филмску уметност.

Никола Коруга је непоправљиви ентузијаста и борац, само што у борби користи папир, оловку, књигу, разговор, уметност, и не верује у победнике и губитнике. Иначе је андрагог и од 2012. године ради у Друштву за образовање одраслих као руководилац пројеката. У свом послу толико ужива да и после радног времена учи и волонтира, јер сматра да образовање морамо учинити доступним за све. Са посебном страшћу организује Фестивал учења одраслих, јер истраживачким активностима на тему промоције образовања и учења у заједници унапређује постојећу праксу. Период пред нама биће сунчан, а Никола вас позива да се организујемо и направимо неколико учионица под отвореним небом.

Ивана Јовановић је радознала, прилично. Сваког дана учи и открива нове ствари о себи и свету. Јуче је уочила младеж који пре недељу дана није постојао. Рад у CorelDRAW-у јој је највећа мука на свету. Полако развија фобију од њега. Ради у Друштву за образовање одраслих и верује да чини свет бољим и лепшим местом за живот. Да не бисмо морали да се селимо на Марс. Радује се сваком новом Фестивалу учења одраслих, манифестацији на којој се слави учење, храброст, знање и идеје које одрасли ученици сваког дана показују. Ватрени је обожавалац Паула Фреиреа и сматра да је право на образовање основно људско право и да мора да буде доступно свима.