Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији је у 2013. неки вид социјалне заштите добило 186.500 деце, што је око 5% више него претходне године, показао је извештај о социјалној заштити деце. Ово повећање је, како наводе у Министарству рада и социјалне заштите, последица измене закона којом је већи круг становништва добио право на подршку, али и већег сиромаштва. Државна секретарка у Министарству Бранкица Јанковић је као позитивне показатеље навела смањење броја деце која се смештају у институције, као и бржу реакцију у случајевима насиља. Скренула је пажњу да се не обраћа пажња на економско насиље.

Бранкица Јанковић је уочи друге седнице Савета Владе Србије за права детета 26. марта рекла да је у 2013. за подршку породици и деци издвојено је 57 милијарди динара из републичког буџета.

“Највећи износ од 25,2 милијарде је издвојен за накнаду за време породиљског одсуства и за негу детета”, рекла је Јанковић уочи друге седнице Савета владе Србије за права деце, на којој је представљен извештај о социјалној заштити деце у 2013.

Према њеним речима, повећање броја деце обухваћене социјалном заштитом последица је измена закона које су омогућиле да више породица добије помоћ, али се може делом приписати и повећаном сиромаштву.

“Важно је да су потребни и додатни видови подршке јер су деца из сиромашних породица која примају новчану социјалну помоћ такође изложена многим другим ризицима”, наводећи као један од примера и ризик од одвајања деце од родитеља, рекла је она.

Како је навела, у пробној фази је нова услуга центара за социјални рад – породични саветник, чији циљ је рана итнервенција за породице у кризи без обзира на то који ризик је у питању.

Јанковић је навела да би ове године први пут требало да се прикупе и сви подаци о издвајању за социјалну заштиту из локалних буџета. То ће, како је навела, пружити комплетнију слику о укупним износима и омогућити да се осмисли начин за ефикасније трошење тог новца и за бољу расподелу.

Деца треба да расту уз родитеље

Према њеним речима, све је усмерено на то да деца остану да живе уз родитеље. Јанковић је негирала да је у Србији велика стопа институционализације деце са сметњама у развоју и другим проблемима.

“Добро је да је приметан пад деце у домовима за смештај, први пут ове годиен је број пао испод 1.000 и укупно 916 деце се налази у установама”, навела је Јанковић.

Она је истакла да је то велики успех с обзиром на то да је социјална подршка деци и породици некада “почивала на великим институцијама”.

Број хранитељских породица је, са друге стране, повећан, навела је Јанковић и додала да је циљ да се смањује број раздвајања деце од родитеља.

У 2013. је око 8.900 деце стављено под старатељство, навела је Јанковић.

Забележен је благи пораст броја деце са проблемима у понашању на 16.390, што, како је навела, није забрињавајући податак јер је пораст благ, за око 200 до 300 деце, а општи тренд је да број деце са овим проблемма опада.

Невидљиво економско насиље

Забележен је пораст случајева насиља у породици на око 9.800 у поређењу са 9.365 у 2012, а од 2005. се бележи раст између 600 и 800 случајева, показао је извештај.

Јанковић је оценила да је побољшана реакција на насиље, што је резултат координисаног рада свих органа – МУП-а, здравства и правосуђа.

“Прошле године је било 412 случајева издвајања деце из породице због насиља, при чему су углавном оба родиитеља била насилна”, навела је она, додавши да је резултат да се ради на превенцији и сузбијању насиља.

Према њеним речима, потребно је скренути пажњу на економско насиље у породици будући да током 2013. и претходних година готово да нема пријављених случајева.

“То никако не значи да га нема, него само да није довољно препознато”, навела је она.

Директор Републичког завода за социјалну заштиту Божидар Дакић рекао је да је у претходних пет година број особа које су тражиле помоћ у центрима за социјални рад повећан за 20.000, а да није било повећања броја запослених, и да неће ни бити будући да нема новца за то. Навео је да и то може донекле да смањи квалитет пружене помоћи, пошто запослени могу да буду преоптерећени.

Написао: С.В.

Преузето са: www.euractiv.rs