Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Председник Владе Александар Вучић најавио је неке од мера које треба да омогуће Србији уштеде, попут смањења плата и пензија изнад 25.000 динара. Та мера ће се примењивати највероватније од октобра а солидарни порез се укида. Премијер је најавио и друге мере на дужи рок које ће вероватно бити део наредног буџета. Аналитичари, како се чини, не подржавају много смањење пензија и плата јер оцењују да већи простор за штедњу дају смањење субвенција или издатака за куповину робе и услуга. Такође указују да смањење плата и пензија може да обезбеди само половину планираних 700 милиона евра уштеде док за другу није јасно како ће се уштедети. Европска комисија поздравила је мере истичући да консолидација буџета мора да иде упоредо са структурним реформама.

Вучић је 18. септембра за Радио-телевизију Србије рекао да плате у јавном сектору до 25.000 динара неће бити смањене а све остале ће највероватније бити смањене линерано за 10 или 10,5%. Додао је да ће плате веће од 100.000 динара, које прима 31.167 људи, бити смањене на нивоу солидарног пореза, који је 20%.

“Плате у јавном сектору су нам 40% веће него у приватном сектору, који издржава јавни сектор”, истакао је Вучић.

Када је реч о пензијама, Вучић је рекао да ће од смањења бити заштићено 60,2% пензионера чија су примања до 25.000 динара.

Код пензија које су изнад тог износа ићи ће се на прогресивно смањење. Пензионеру који прима 26.000 динара пензија ће бити мања за 220 динара, они који примају 27.000 динара са смањењем ће имати 26.560, док ће пензија од 30.000 динара бити смањена за 1.100 динара.

Вучић је рекао да ће пензије од 35.000 динара бити смањене за 6,2%, а на пензију од 40.000 динара смањење ће бити 9%.

Према његовим речима, најтежи “ударац” претрпеће 31.000 пензионера са пензијама већим од 60.000 динара. Он је додао да ће пензије од 100.000 бити смањене за 15 или 16%.

Иначе, бивши министар финансија Србије Лазар Крстић залагао се, да би оствариле неопходне уштеде, за смањење плата у јавном сектору и пензија за 20% док су из Фискалног савета оценили да је потребно смањење од 15%.

Кресање дефицита

За даље, на нешто дужи рок, у циљу уштеда и оздрављења економије предвиђени су и борба против сиве економије, отпуштање вишка запослених у администрацији, смањење субвенција јавним предузећима, укључујући Србијагас и Железнице, укидање субвенционисања “пољопривредних тајкуна” уз истовремену помоћ малим пољопривредницима, као и мере за јачање приватног сектора.

Раније је министар финансија најавио да ће се мере штедње, које ће садржати предлог буџета за 2015, заснивати на четири стуба – смањењу расхода буџета, смањивању сиве економије, унапређењу фискалног система и бољој организацији Пореске управе и повећање ефикасности јавних предузећа.

Циљ српске владе је да се буџетски дефицит до 2017. године сведе на милијарду евра са 2,5 милијарди сада.

Фискални савет процењује међутим да у наредне три године буџетски дефицит мора да буде смањен за најмање 1,7 милијарди евра.

Штедњом против расипништва, а не стандарда

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић рекао је да ће најављено смањење плата и пензија омогућити половину планираних уштеда од најављених 700 милиона евра, али да није јасно како ће се уштедети друга половина тих средстава.

Арсић је указао да су осим смањења плата друге уштеде само наговештене, да нису планирана знатна смањења броја запослених у јавном сектору и да је ту потребан оперативнији план.

Подсетио је и да су сви предлози мера штедње подразумевали смањење субвенција али нису прецизиране уштеде.

Истовремено главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић сматра да мере штедње у Србији морају да буду оштрије него у европским земљама које су искористиле кризу да смање фискалне деифиците док је Србија радила обрнуто.

Према његовим речима, један од главних циљева фискалне консолидације мора да буде штедња у областима где има највише расипништва, а тек онда у областима које могу да ударе на животни стандард сиромашнијих слојева, као што је смањење пензија.

Он је истакао да је убеђен да постоји огроман простор за уштеде у буџету пре смањивања плата и јавном сектору и пензија.

Шестовић каже да су уштеде могуће нарочито у расходима за субвенције на које Србији оде годишње око 1,2 милијарде евра, затим на куповину робе и услуга – на које трошимо 2,5 милијарди годишње, као и кроз смањење броја запослених којих има скоро 800.000 у јавном сектору”.

Он је указао и на простор за побољсање стања у буџету на приходној страни – смањење пореског дуга, захтев за трансфером у буџет нето добити предузећа и банака у којима је држава власник или сувласник, смањење сиве економије, које може да донесе неколико стотина милиона евра годишње.

Упоредо реформе и сређивање буџета

Европска комисија је “поздравила напор српске владе да покрене структурне економске реформе с циљем да допринесе расту и конкурентности привреде”, нагласивши спремност ЕУ да у томе Београду пружи “суштинску подршку”.

Али, Европска комисија је подвукла да “консолидација буџета и структурне мере за раст и запошљавање морају ићи руку под руку”.

То је наведено у саопштењу које је новинарима 19. септембра пренео Петер Стано, представник за штампу европског комесара Штефана Филеа, осврћући се на мере које је објавио премијер Александар Вучић.

Саопштено је да “ЕУ очекује да Србија усвоји средњорочни план за консолидацију, утемељен на веродостојним реформама јавног сектора и додатним побољшањем услова пословања, а ЕУ је спремна да Србији пружи битну подршку у том процесу”.

Извор: Бета, EurActiv.rs