Удружење родитеља деце са посебним потребама за кратко време прерасло у Иницијативу за одрживи развој „Мостови”. Пројектом изградње еко-села у Ломници за који су почетна средства искористили награду Ерсте фондације када су у конкуренцији од 1.800 пројеката из читаве Европе награђени за друштвену интеграцију, (са још два пројекта из Србије) настављају да спроведе идеје побољшања услова живота у својој средини.
Тешко је дефинисати којој области припадају. Како каже Мирјана Стевановић зову их људи разних струка, са разних страна. Од организација које окупљају пољопривреднике до оних којима је у фокусу образовање или туризам.
–А ми смо и даље превасходно родитељи деце са посебним потребама, каже искрено. Ипак, од почетног мотива да побољшају положај ових социјално осетљивих породица у Крушевцу стигли су до позиције да почињу изградњу јединственог еко-села у Србији.
Од почетног пројекта 2009. године садње тада потпуно нове биљне врсте у Србији – ароније, сада сарађују са са студентима Архитектонског факултета Универзитета у Београду и ових дана би требало да изаберу најбољи пројекат од студентских радова по коме ће се градити јединствени едукативно еколошки комплекс, у Ломници.
– Немамо обезбеђен новац. Од пет студентских радова тек би требало да одаберемо најбољи али, имамо јаку жељу и вољу . Уз пуно рада знамо да ћемо успети, самоуверена је Мирјана Стевановић, председник Иницијативе.
Можда је такав став помогао да се преброде потешкоће на које су наилазили од почетка. Кренули су 2009. пројектом „Здрављем против сиромаштва”, када је неколико десетина породица у Крушевцу, у којима одрастају деца са посебним потребама, прошло обуку узгајања органске хране. Њих 17 се одважило и на тада запуштеним парцелама засадило аронију, непознату и непризнату биљну врсту у Србији.
– Има симболике зашто смо је одбрали. Не тражи пуно рада и опстаје у најсуровијим условима, каже уз осмех Мирјана. Контактирали су стручњаке Института за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић” чиме је започет процес регистрације биљке. Захваљујући пионирима из Крушевца овог августа очекује се прва берба здравих бобица.
Да то што раде има смисао неочекивано им је потврђено 2011. Ерсте фондација је, у конкуренцији од 1.800 пројеката из читаве Европе у оквиру међународног конкурса за награду за друштвену интеграцију, са још два пројекта из Србије у финале изабрала управо агилне родитеље Удружења. Од новца награде купили су имања у Ломници и почели изградњу куће од сламе.
– Сада имамо адресу. Започели смо и хипорехабилитацију са коњима а онда су нас контактирали стручњаци са Архитектонског факултета.
– У телевизијиском прилогу чула сам нешто о Удружењу, открива мр Данијела Миловановић Родић, дипл. инг. арх, асистент на Департману за урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
У то време радила је са две колегинице истраживање о различитим типовима друштвених мрежа које за циљ имају развој села. Контактирали су Мирјану.
Желећи да укључе студенте са мастер програма, поставиле су изборни предмет „Архитектура и грађанске иницијативе за одрживи развој” на другој години мастер студија. Пројекат будућег еко-села радило је 15 студената, у групама од по троје.
Биће то едукативно-еколошка целина. Са просторима за прераду ароније, за хипорехабилитацију, радионице… Тренутно су у згради општине Крушевац изложени радови и чека се одабир најбољег решења. Сви објекти су предвиђени да буду од природних материјала, лаки за коришћење и одржавање, да немају штетан утицај на здравље људи и околине. Примењен је принцип пасивне градње који подразумева правилну оријентацију објеката и простора у односу на стране света и доминанте ветрове. Класични извори електричне и топлотне енергије такође су предвиђени да се добијају из алтернативних, еколошких извора – сунца, ветра…
Како додаје Мирјана Стевановић, осим појединаца и фирми које су спремне да помогну, средина није благонаклона. Ипак, има људи који верују, попут песникиње Мине Живковић, која је приход од целокупног тиража књиге поезије преусмерила Иницијативи. Огранак ЕПС- а је поклонио дрвене стубове. Али има и оних који мисле да комплекс и рад социјалног предузећа нису могући.
– Ми се не колебамо. Баш као и када смо кренули са аронијом због које су се комшије подсмевале тврдећи да садимо иронију или да ће биљка затровати земљу. Мирјана је сигурна да ће успети!
Оставите коментар