Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Звук као простор нових заједница

Објављено 03.12.2021.

SIPRU - успешне причеМоже ли звук потицати из заједнице? Ово је питање којим се води стручни тим музичке радионице у Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, на челу са Жарком Себићем. Реч је о школи која је посвећена образовању ученика и ученица са инвалидитетом. Упознајући се са радом ових уметника и уметница, имамо прилику да унапредимо наше поимање демократичности уметности и културе. Основно уверење на којем се базира рад ове музичке радионице је да су уметност и учествовање у уметности основна људска права, неотуђива, па чак и фундаментална за наше разумевање људскости.

Комунална музика или музика заједнице своје најразвијеније лице има у Уједињеном Краљевству. Поред јасне и значајне позиције у културној политици земље, ови програми и активности достигли су равноправно место са осталим развојим програмима. Можда најзначајнији допринос овом пољу дају резултати који говоре да музика може бити неутрални, стваралачки простор где особе које су због својих физичких, когнитивних или различитости повезаних са учењем, сведене на лимитирану видљивост и учествовање у уметничким процесима друштва чији су чланови и чланице.

Музичку радионицу је, заједно са Ренатом Колер, крајем 2012. године у оквиру школе основао Жарко Себић, музичар и активиста који је својим бендом Револвери деведесетих година прошлог века стварао музику која је представљала музичку манифестацију политичких промена кроз које је земља пролазила. Пројектно финансирана, радионица је на почетку била рехабилитативног и едукативног карактера, да би се временом, уз унапређивање музичке технологије, развила у изузетно тражени оркестар под називом Добри људи који ствара сопствену музику. У оквиру музичке радионице учествује око 25 људи, а у оркестру између пет и десет особа.

Жарко Себић

Жарко Себић

О искуству учествовања посведочио је Марко Башица, радник у радионици за рециклажу електронског отпада и главни певач оркестра. „Сваки пут нешто ново сазнам, победим трему, а морам признати да волим и аплаузе”, његове су речи којима описује креативне процесе и наступе пред публиком. Данас признати извођач разноврсног музичког репертоара, Марко је стицајем својих здравствених и животних околности до своје осме године био невербалан. Данас, што можемо потврдити и из искуства овог интервјуа, он пева на готово 15 светских језика. Како ће се испоставити, Марко је апсолутни слухиста.

Марко Башица

Марко Башица

У разматрању специфичности креативног приступа развоју особа са инвалидитетом, Жарко истиче нове технологије и континуитет рада. Радионица данас има можда и најопремљенији музички кабинет у региону. Само неки од инструмената које поседује и са којима ради су Soundbeams, Beams и други. Ови инструменти се базирају на сензорским технологиијама ултразвучних таласа и за њихово коришћење није потребно имати музичко предзнање.

Но, развој и промене се не задржавају међу зидовима саме радионице. Марко Ђукин, извођач на различитим инструментима, поред рада у радионици за израду сапуна, своју будућност види у новинарству. Могућност да за себе замислимо нешто другачије од онога што нам друштво према нашем социо-економском статусу нуди, представља не само социјални, већ имагинативни скок који резултира дугорочним променама у заједници. Слика се у том контексту мења, а наше поимање људскости услед нових искустава напредује.

Марко Ђукин

Марко Ђукин

Приступ најновијој инклузивној технологији, истиче Жарко, не би био довољан да радионица не негује константну сарадњу са спољним сарадницима из различитих уметничких дисциплина. Иако они долазе да нешто од учесника и водитеља радионице науче, Жарко каже да и сама радионица кроз такав проток знања, вештина и нових перспектива на креативни процес, напредује и развија се. Као једну од таквих активности истиче сарадњу са Џез фестивалом у Новом Саду и њиховом перкусионистичком радионицом, која не само да резултира наступима, већ и обогаћује саме креативне процесе у радионици новосадске школе „Милан Петровић”.

Наступи су само један начин диверсификације социјализације особа које стицајем околности немају превише прилика за њу. За већину учесника/ца музичке радионице дан изгледа исто – време проводе код куће и у школи, односно на радионицама. Прилике за музички наступ су прилике за упознавање нових предела, нових људи као и за дељење уметности.

Будућност рада и развоја ове музичке радионице зависиће, према Жарковим речима, између осталог и од константног усавршавања процеса и технологије у музичком кабинету. Наредни циљеви развоја су набавка нових инструмената, међу њима и музичких рукавица, затим повећање броја учесника и учесница, а и проширивање репертоара оркестра.

Као што и сама мисија радионице гласи – да су уметност и култура основна људска права, тако и рад ове радионице може да нас подучи да имамо одговорност креирања прилика за сусрете и заједништво са свим члановима и чланицама друштва у којем живимо. Према Жарковим речима, суштина промене је да наши сусрети нису специјална прилика, већ део живота. Оно што, по свему судећи, такође следи је да само укључивањем целих заједница можемо унапредити до сада ексклузивне стваралачке процесе у процесе које дефинишу многи. Резултат није само солидарније, већ друштво које ствара нови, уметнички, израз.

 

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]