Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Организација за промовисање демократије и људских права Фридом хаус (Freedom House, ФХ) сврстала је и ове године земље балканског региона међу “делимично слободне” и “слободне” у најновијем извештају о политичким правима и слободама у свету. Према извештају ФХ објављеном 28. јануара, као слободне земље оцењене су Србија, Црна Гора, Хрватска и Словенија, а Босна и Херцеговина, Косово, Македонија и Албанија сврстане су међу делимично слободне. На глобалном нивоу, све агресивније тактике ауторитарних режима и раст броја терористичких напада допринели су узнемирујућем паду слобода у 2014, девету годину узастопно, а број земаља у којима је уочен пад слобода готово је удвостручен.

У годишњим извештајима ФХ, земље се по поштовању политичких права и грађанских слобода рангирају оценама од један до седам – јединица означава највиши степен слобода и права, а седам представља најмањи степен.

Србија је, као и у прошлогодишњем извештају, добила оцене два и за политичка права и за грађанске слободе.

Најбоље је у региону рангирана Словенија, у којој су политичка права и грађанске слободе оцењени јединицама, а најгоре Косово са две четворке.

Иако у категорији делимично слободних, Косово једино у региону у односу на претходну годину бележи напредак у поштовању политичких права.

Већина земаља региона остала је на истим позицијама као и у претходном извештају, са изузетком Македоније и БиХ у којима је, према проценама ФХ, ситуација у области политичких права 2014. погоршана.

После Словеније, као најслободнија у региону, оцењена је Хрватска која и ове године има оцену један за политичка права и оцену два за грађанске слободе.

Србија је трећа на “регионалној листи”, потом Црна Гора која има оцену три за политичка права, а оцену два за грађанске слободе.

Као делимично слободне земље у извештају ФХ оцењени су Албанија са две тројке, Босна и Херцеговина која има оцену четири за политичка права и оцену три за грађанске слободе и Косово са две четвроке.

Према квалификацијама Фридом хауса, слободне земље су оне у којима постоји политичка конкуренција, где се поштују грађанска права и људске слободе и земље које имају независне медије.

Делимично слободне државе су оне земље у којима је ограничено поштовање политичких права и грађанских слобода. Оне пате од корупције, слабе владавине права, етничких и верских сукоба и политичког окружења у којем је једна странка доминантна и поред одређеног степена плурализма.

Неслободне су државе у којима не постоје основна политичка права, а грађанске слободе се систематски крше.

Узнемирујући пад глобалних слобода

На глобалном нивоу, све агресивније тактике ауторитарних режима и пораст броја терористичких напада допринели су узнемирујућем паду слобода у 2014, девету годину узастопно, саопштила је организација Фридом хаус.

Број земаља у којима је забележен пад слобода скоро се удвостручио, са 33 на 61, а број земаља у којима се ситуација побољшала рекордно је мали у односу на период од пре девет година, када је ерозија слобода почела, наводи ФХ у овогодишњем извештају.

Инвазија Русије на Украјину, демократска регресија египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија, интензивна кампања турског председника Реџепа Тајипа Ердогана против слободе штампе и цивилног друштва и даља централизација власти у Кини доказ су опадања демократских стандарда, што је забележено у скоро свим светским регионима, оцењује ФХ.

Од 195 земаља које су оцењиване, 89 или 46% (скоро 2,9 милијарди људи или 40% светске популације) се сматра слободним, 55 или 28% (нешто више од 1,7 милијарди људи или 24% светске популације) делимично слободним и 51 или 26% (2,6 милијарди или 36% светске популације) неслободним.

ФХ наводи да када се ради о неслободним земљама, од 2,6 милијарди људи који живе у њима, више од половине, јесу грађани Кине.

Организација ФХ наводи да у новом и узнемирујућем развоју ситуације, највећи број земаља доживео је пад слобода због државне присмотре, ограничења интернет комуникације и удара на интегритет појединаца.

Најгоре се котирају региони Блиског истока и Северне Африке, а прати их Евроазија.

Сирија, диктатура заглибљена у грађански рат, етничке поделе и тероризам, добила је најнижу оцену ФХ коју је иједна светска земља добила у последњој деценији.

Најгоре од најгорих земаља су, како наводи ФХ Централноафричка Република, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Северна Кореја, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Сирија, Туркменистан и Узбекистан.

Када се ради о изборним демократијама, њихов број је 125, а пет земаља је стекло статус изборне демократије: Фиџи, Косово, Мадагаскар, Малдиви и Соломонска острва. Либија и Тајланд су изгубили статус изборне демократије.

Тунис је од делимично слободне постао слободна земља, док је Гвинеја-Бисао напредовала од неслободне до делимично слободне земље.

Четири земље су од делимично слободних пале на неслободне: Бурунди, Либија, Тајланд и Уганда.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs