Влада Републике Србије
Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Злостављање и насиље над старијима дешава се чешће него што се претпоставља.
Последњих година више и отвореније се у јавности говори о насиљу, али поставља се питање колико заиста знамо о овом проблему и колико успешно функционишу механизми превенције и заштите старијих од насиља, као и какве су могућности да се механизми заштите унапредите.
Дефиниција злостављања, насиља над старијима
“Злостављање старијих особа јесте појединачни или поновљени чин акције или уздржавања од деловања који се догађа у међуљудском односу заснованом на поверењу, а који изазива бол или узнемирење старије особе.” (WHO, INPEA 2002)
Шта је злостављање старијих?
Злостављање старијих је свака акција у неком односу поверења која доводи до повреда или невоље старије особе. Злостављење над старијима делимо у пет категорија: физичко, психичко, финансијско и сексуално насиље и занемаривање. Занемаривање је недостатак акције од стране другог лица у односу поверења. У последње време аутори истичу и самозанемаривање као облик насиља над старијима, где сама старија особа прекида да води рачуна о себи и својим основним потребама. Врло често, више од једног типа злостављања јавља се у исто време. Злостављање може бити један инцидент или понављање понашања. До злостављања старијих често долази због моћи злостављача и жеље за контролом над старијом особом.
Зашто је злостављање старијих толико распрострањено?
Злостављање се може догодити било коме, у било којој породици или односу. Дешава се независно од порекла, узраста, вере, расе, културе и етничког порекла. Старије особе представљају специфичну и рањиву групу и као такве су често потенцијалне жртве насиља. У већем ризику од насиља су старије особе које имају функционалне и менталне проблеме и због тога су зависне од неге других лица. У већем ризику су такође и старије жене. Злостављане старије жене разликују се од млађих по три основа: постоји разлика у погледу усвојених вредности, економски положај жене се са годинама погоршава, а исто важи и за њено здравствено стање, било да је старија жена зависна од неге других, било да брине о мање покретном партнеру или је социјално искључена.
Насилник може бити партнер, члан породице, рођак, пријатељ, комшија, професионалац у социјалној и здравственој заштити, запослен у установи за смештај старијих или странац. У неким случајевима ради се о бескрупулозним људима који гледају да искористе старије који су рањиви, са друге стране имамо случајеве насиља који се дешавају у објектима за смештај старијих, јер недостаје особље које је адекватно обучено, или у породици у случајевима када чланови породице немају одговарајуćу обуку да брину о старијима са значајним физичким и менталним потребама или постоји историја насилног понашања у породици.
Злостављане старије особе врло често познају особу која их малтретира и верују јој.
У сваком случају, насиље над старијима је злочин и треба да се пријави у најкраћем могућем року.
Десет најчешћих знакова који упућују на злостављање старијих
- Старија особа показује знаке физичке трауме, као што су опекотине, модрице и необјашњиви подливи и повреде које често нису у складу са објашњењем које даје старија особа.
- Особа делује повучено, депресивно и страхује да отворено разговара.
- Тешко се успоставља контакт са старијом особом, јер он или она су изоловани од заједнице, или породице и пријатеља.
- Лоша лична хигијена старије особе, запуштена је, има прљаву косу и нокте, осећа се лош мирис, неуредна и прљава гардероба…
- Старија особа показује знаке потхрањености, дехидратације или има неки нетретирани здравствени проблем.
- Услови живота у којима старија особа живи су лоши и нехигијенски.
- Старија особа нема приступ свом банковном рачуну или са њега недостаје одређена сума новца.
- Потпис особе на чековима и другим финансијским извештајима се не подудара са потписом особе на другим документима.
- Обрасци потрошње старије особе су се одједном променили, што показује изненадна куповина артикала које старија особа не купује или нормално не би купила.
- Долази до сумњивих промена у тестаменту старије особе, као што је промена примарног корисника тестамента.
Зашто неке старије особе нерадо говоре о злостављању?
Старије особе могу осећати стид и срамоту да признају да их злоставља неко коме верују. Оне могу да се плаше освете или казне, или да буду забринуте за своју будућност – ко ће о њима бринути ако пријаве, могу имати осећај породичне лојалности. Често старије особе нису свесне ресурса и институција које им могу помоћи.
Како помоћи старијим особама?
Важно је да старија особа има приступ информацијама на основу којих може да доносе одлуке и да има на уму расположиве врсте помоћи у заједници. Ово може укључити подршку и помоћ чланова породице или пријатеља, здравствених служби , социјалних служби, полиције, правника и/или чланова верских заједница.
Међутим, сведоци смо да систем још увек не функционише на ефикасан начин. Дешава се да када старија особа и пријави злостављање и насиље, не дешава се ништа и систем не реагује на адекватан начин.
Ко је задужен да заштити старију особу, да ли су старије особе препуштене саме себи?
Нико никада заслужује да буде злостављан или занемарен.
(…)
Текст Наташе Тодоровић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар