Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Према најновијем Извештају о људском развоју (Human Development Report 2019), Програма Уједињених нација за развој (UNDP) Индекс људског развоја Србије за 2018. годину је 0,799, што је ставља на 63. место од укупно 189 земаља и територија и представља помак за два места у односу на прошлогодишњи извештај. Шампион људског развоја је Норвешка, а прате је Швајцарска и Ирска.

Индекс људског развоја (HDI) представља збир предузетих мера за напредак у три основне животне димензије: дуг и здрав живот, приступ образовању и пристојан животни стандард. Према том параметру, који рангира земље од оних са ниским до оних са веома високим људским развојем, Србија се налази у категорији земаља са високим људским развојем, заједно са Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Албанијом, када су у питању земље региона. Остале земље у окружењу, Хрватска, Словенија, Црна Гора, Мађарска, Румунија и Бугарска су у категорији земаља веома високог људског развоја.

Извештај о људском развоју указује на степен неједнакости унутар земаља, као и међу различитим земљама. Неједнакости у људском развоју слабе јединство друштва и поверење грађана/ки једних у друге, у владе и институције. Оне штете економији, спречавајући људе да достигну свој пуни потенцијал на послу и у животу. Такође, ове неједнакости указују  да политичке одлуке не одражавају тежње целог друштва и не штите животно окружење, јер неколицина која напредује користи своју моћ да одлуке које управљају друштвом обликује према својим интересима, који нису интереси већине.

Неједнакост у Источној Европи – нестајање средње класе и утицај дигитализације

У извештају се наводи да је у региону Источне Европе и Централне Азије, коме припада и Србија, посебно угрожена средња класа. Раст БДП-а с једне и нестајање средње класе с друге стране доказ је да неједнакости у висини дохотка у региону расту.

Други фактори који чине питање неједнакости посебно горућим у овом региону су висок ниво неформалног и несигурног  запошљавања, недостаци у систему социјалне заштите, урушавање мрежа социјалне подршке, као и емиграција младе и квалификоване радне снаге и широко уочена неједнакост пред законом, показује извештај. Неједнак положај и искљученост појединих група са тржишта рада главни су изазов у читавом региону и узрок миграција које доводе до погоршавања тренда депопулације.

Жене су и даље више изложене ризику  од искључености са тржишта рада, иако су у овом региону, према Индексу родне неједнакости (GII), разлике између мушкараца и жена најмање. У повећаном ризику  од искључености са тржишта рада налазе се и млади радници/е са ниским квалификацијама, мигранти/киње, дуготрајно незапослени, особе са инвалидитетом, традиционално маргинализоване заједнице попут Рома и становници/е руралних и изолованих подручја.

Климатске промене и промене изазване технолошким развојем могле би додатно да успоре напоре за смањење неједнакости.

На пример, скоро 90 одсто енергије у региону потиче од фосилних горива, а готово 30 одсто земљишта класификовано је као деградирано. Сеоска домаћинства са несигурним приступом води или она која живе од обраде деградираног земљишта, више су изложена све већим социо-економским, као и еколошким и климатским ризицима. Једно од подручја у којима је то нарочито видљиво је и Западни Балкан.

Такође, удео висококвалификоване у односу на нискоквалификовану радну снагу је упола мањи него у земљама OECD-а, што ће, уз развој технологије, додатно успорити достизање стандарда богатих земаља. Неке земље региона користе свој људски капитал и нове ИТ вештине како би се укључиле у међународне токове, али да би смањила неједнакост, дигитализација мора да омогући свим групама становништва подједнак приступ  тржишту рада.

Неједнакости 21. века – имамо избор, али морамо да делујемо сада

Неједнакости у људском развоју нису само разлике у приходима и богатству. Економска неједнакост, наравно постоји, али постоје и неједнакости у кључним елементима људског развоја као што су здравље, образовање, достојанство и поштовање људских права. Извештај о људском развоју за 2019. годину процењује које неједнакости данас постају важне, како се разликују широм света и међу групама становништва и како се мењају.

Демонстрације великог броја људи широм света сигнализирају да многа друштва не функционишу како треба. Нит која повезује незадовољне, тврди нови извештај Програма Уједињених нација за развој (UNDP), јесте неједнакост.

„Овај Извештај о људском развоју утврђује колико дубоку штету системске неједнакости наносе нашем друштву и зашто. Неједнакост се не односи само на то колико неко зарађује у односу на свог комшију. Реч је о неједнакој расподели богатства и моћи: укорењеним друштвеним и политичким нормама које данас изводе људе на улице, и које представљају окидаче који ће то чинити и у будућности, уколико се  нешто не промени. Препознавање правог лица неједнакости је први корак; оно што се дешава следеће је избор који сваки вођа мора да донесе”, каже Ахим Штајнер, администратор UNDP-а.

Глобално, јаз у основном животном стандарду се смањује, што показује до сада незабележен број људи који успевају да избегну сиромаштво, глад и болести. Међутим, на помолу је нова генерација неједнакости везаних за приступ образовању, али и напредак технологије и климатске промене – две сеизмичке силе које би, уколико остану ван контроле, могле да покрену „ново велико друштвено раслојавање“ какво није виђено од индустријске револуције, наводи се у извештају.

Климатске промене могу да продубе неједнакости које већ постоје, док технолошки напредак попут машинског учења и вештачке интелигенције може да остави ван токова развоја велике групе људи, чак и земље – доприносећи  неизвесној будућности.

Примера ради, у веома високо развијеним земљама број претплатника на широкопојасну телекомуникациону мрежу (кабловски и оптички интернет, 4G и 5G мобилна телефонија) расте 15 пута брже, а удео високообразованих 6 пута брже него у земљама са ниским развојем.

Развијене земље одговорне су за велику већину кумулативних емисија угљен-диоксида, док ће климатске промене најјаче и најпре погодити Тропску зону, у којој  се налазе многе земље у развоју. Истовремено, земље у развоју и сиромашне и рањиве заједнице имају мање капацитета за прилагођавање климатским променама и тешким временским непогодама него богате земље.

Родна неједнакост је у целом свету најзаступљенији облик неједнакости. Будући да ова обесправљеност утиче на половину светског становништва, родна неједнакост је једна од највећих препрека људском развоју. Уколико се садашњи трендови наставе, биће потребно 202 године да се затвори јаз међу половима само у економским могућностима, наводи се у извештају.

Стога је од пресудног значаја доношење  мера које утичу на уклањање предрасуда, промене друштвених норми и структура моћи. На пример, мере које би равномерно расподелиле бригу о деци су пресудне, каже се у извештају, имајући у виду да се велика разлика у заради између мушкараца и жена генерише пре 40. године живота.

Неједнакости су дубоко укорењене у нашим друштвима, економијама и политици, један је од закључака извештаја. Оне почињу у раном детињству, расту током живота и преносе се из генерације у генерацију.

Извештај зато препоручује доношење политика које подразумевају интервенције од самог тренутка рођења, као што је улагање у учење, здравље и исхрану деце. Таква улагања морају да се наставе и када се људи нађу на тржишту рада, како би могли да се прилагоде или преквалификују за нова занимања.

Међународни консензус о томе како опорезовати дигиталне активности треба да буде део изградње нове, сигурне и стабилне дигиталне економије као уједињујућег, а не разједињујућег фактора у људском развоју. Извештај UNDP-а такође тврди да опорезивање мора бити део ширег система мера који укључује издатке за здравство, образовање и алтернативе животном стилу који подразумева интензивну употребу фосилних горива.

Ако неједнакости у људском развоју наставе да постоје и да се повећавају, глобални циљеви Агенде за одрживи развој до 2030. године остаће неиспуњени.

Климатска криза показује да цена неактивности само расте током времена, доприносећи расту неједнакости, што заузврат отежава борбу са климатским променама. Имамо избор, али морамо да делујемо сада, закључује извештај.

Кликните да преузмете Извештај о људском развоју за 2019. годину (.pdf).

Извор: www.rs.undp.org