Влада Републике Србије
Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић изјавила је 17. новембра да надлежни органи у Србији не препознају на адекватан начин насиље над децом, нарочито у случајевима сексуалног злостављања и искоришћавања деце. Она је казала агенцији Бета да су деца која живе и раде на улицама најчешће жртве сексуалног злостављања и искоришћавања, али да постоје и деца коју сексуално злоставља неко из породичног окружења. Навела је и да се од 409 притужби, које је заштитник грађана примио у области права детета, око 160 односи на насиље над децом.
Гордана Стевановић је казала агенцији Бета да у великом броју случајева професионалци и када имају сазнање о насиљу не реагују на адекватан начин, не пружају праву подршку ни жртви ни њеној породици, што је кључно да би се дете заштитило на правилан начин и оспособило за даљи живот.
„Често професионалци не препознају насиље или не желе да га виде, минимизују га и не пружају праве услуге, које су потребне таквој деци“, рекла је она.
Она је казала да су деца која живе и раде на улицама најчешће жртве сексуалног злостављања и искоришћавања, али да постоје и деца коју сексуално злоставља неко из породичног окружења.
„Посебно осетљива категорија су деца која живе и раде на улицама и таква деца су подложна да буду жртве сексуалног искоришћавања. Нажалост, постоје деца која су у свом породичном окружењу жртве сексуалног злостављања и искоришћавања“, рекла је Гордана Стевановић.
Она је оценила и да је проблематичнио и то што професионалци међусобно не размењују информације што је, како сматра, неопходно да би се заштитило дете које трпи насиље.
„Важно је да у процес буду укључене школе и надлежне институције“, рекла је она и додала да систем недовољно ради на оснаживању жртве и њене породице, као и да не припрема дете за одлазак у суд.
Саслушања детета у присуству окривљеног
Она је рекла да су пропусти система видљиви у случајевима саслушања деце жртава сексуалног искоришћавања и злостављања, јер у већини случајева деца су саслушавана у судници или кабинету судије, уз присуство окривљеног, због чега су деца доживљавала стрес и поново преживљавала трауме.
„Систем даје могућности да се користе ‘скрин собе’. Имамо их у одређеним јединицама локалне самоуправе, али професионалци их не користе. Имамо ситуацију да сваки систем саслушава дете за себе – Центар за социјални рад, па полиција, па тужилаштво, па судови“, рекла је она и додала да је у једном случају дете саслушавано седам пута.
По оцени Гордане Стевановић, учињен је значајни помак у нормативном оквиру у области остваривању права детета у Србији, али не и у пракси.
„Мењани су прописи, донети одређени законски акти, али проблем је примена тих прописа. Много тога смо ми прописали, дали као могућност, али када додјемо до праксе да то примењујемо онда професионалци који долазе у контакт са жртвама, са децом не раде то на прави и адекватан начин“, рекла је она и додала да треба радити на томе како у будућности више не би било тих пропуста.
У протеклој години од укупног броја притужби које су стигле заштитнику градјана око 10% су притужбе у области права детета. Заштитник грађана је дао више од 200 препорука надлежним институцијама, које су у више од 90% случајева отклониле пропусте али, како у тој институцији сматрају, систем треба да се промени у целости, а не да се отклањају појединачни пропусти.
Светски дан детета обележава се 20. новембра, а том датуму претходи Европски дан заштите деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања (18. новембар) и Медјународни дан превенције злостављања и занемаривања деце (19. новембар).
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар