Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Зоран Тасић, оснивач и директор социјалног предузећа „Шајк-шами д.о.о”

Пре усељавања у просторије Пословног инкубатора Суботице, породица Тасић је на тераси стана производила освеживаче на бази зеолита. Када је млађа кћерка, иначе особа са инвалидитетом, завршила школу, социјално предузеће које је основао њен отац Зоран запослило је њу и још четворо младих са сметњама у развоју.

Одмах после изласка из Школе за младе са сметњама у развоју „Жарко Зрењанин”, четворо младића и девојака из Суботице почело је да ради у социјалном предузећу „Шајк- шами д.о.о”. Након двонедељне обуке у просторијама у оквиру Пословног инкубатора Суботице где је смештено ово предузеће, крајем августа 2013. почели су да праве кесице, призме и пирамиде за уклањање влаге и непријатних мириса из ваздуха, обуће и одеће, на бази зеолита.

Зоран Тасић, оснивач и директор, каже да је први бизнис план направио оног тренутка када је његова кћерка Александра уписала средњу школу, 2009. године.

Елеонора Лако и Васа Петров на послу

– Знао да ће бити тешко да она, као особа са инвалидитетом, нађе посао. Зато сам поставио циљ да нађем начин, а како сам и раније био предузетник, и осмислим производњу која би омогућила њој и њеним вршњацима да по изласку из ђачких клупа нађу посао, појашњава јединствени мотив господин  Тасић.

Одлука је пала да се искористите природни потенцијали Србије, конкретно – зеолит. Додатно је „поједностављен” процес израде освеживача. Тачније, производња је базирана на мануфактури, ручном раду. Не само због радника, већ и да би били уникатни на тржишту.

Освеживаче на бази зеолит- клионоптилолита, помешане са етеричним уљима лаванде, бора, менте или тимијана, у амбалажу пакују Елеонора Лако, Стипан Штигмунд, Васа Петров и Александра Тасић. Елеонора, Стипа и Васа кажу да су задовољни условима рада и платом. Чак је директор Зоран помогао Васи да нађе стан у Суботици јер је из другог места.

Пре усељавања у Пословни инкубатор, јуна 2013. године, породица Тасић је све радила на тераси стана.

Процес производње је намерно поједностављен, сведен на мануфактуру, како би могле да га обављају особе са инвалидитетом

– Читава породица је била укључена. Старија кћерка је дизајнер и она је осмислила дизајн амбалаже. Супруга је пратила Александрине другаре из разреда. На основу њених запажања, троје вршњака је одмах после распуста почело да ради. У почетку су сами шили кесице за расути део освеживача, а данас то ради друга фирма.

Попут других станара Инкубатора, по уласку су добили већи простор, опрему у вредности од 3.500 евра, намештај, штампарске машине које су им потребне. После 28 дана од отварања погона реализовали су први извозни посао намењен тржишту Скандинавије, у сарадњи са фирмом из Норвешке.

Ускоро почињу да извозе у Ирску, Мађарску. Ипак, господин Тасић каже да није све лако:

–  Наплата иде тешко, понекад добављач амбалаже закасни са испоруком. Зато планирамо да заокружимо читав процес и све сами правимо.

Било је тешких дана у протеклих пет година, сећа се он.

– Ја сам остао без посла, разболео се… Супруга није могла да ради због неге кћерке, али од идеје социјалног предузетништва нисмо одустајали. Било је тешких дана када смо једва имали за храну. Овај пионирски предузетнички социјални подухват усмерен је на занемарено и угрожено становништво којем недостају финансијска средства и политичка моћ да остваре промене у властиту корист. То не значи да избегавамо профит, али ће профит увек бити у служби целокупне друштвене добробити, сматра он.

Све се ради од природних материјала и највећи део производње је намењен иностраном тржишту

У Шајк-шамију су поносни што је целокупна количина произведених артикала урађена са нула процента шкарта.

– Циљ нам је и да пробудимо ширу друштвену заједницу. Свесни смо да се никада неће вратити време, труд, ризик који смо уложили, али желимо да покажемо да је боље следити своју визију. Без обзира на препреке. Знамо и да не можемо очекивати финансијску добит. Па шта!? Може се лако догодити да она потпуно и изостане али оно што је наш циљ, биће сигурно остварено кроз високу вредност трансформације добробити која се појављује, искрен је Зоран Тасић.

За разлику од наше земље где је социјално предузетништво још увек у повоју, у државама ЕУ сваки 11 становник запослен је управо у социјалном предузећу. Осим што су на тај начин решили егзистенцијално питање, радници ових малих предузећа се лакше и брже прилагођавају потребама тржишта, нарочито у време кризе.