Балкански фонд за локалне иницијативе (BCIF), уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), у партнерству са Институтом за одрживе заједнице (ISC) и у сарадњи са агенцијом IPSOS Strategic Marketing, у току новембра и децембра 2012. године, спровео је квантитативно и квалитативно истраживање индивидуалне и корпоративне филантропије у Србији чији су резултати објављени у публикацији “Индивидуална и корпоративна филантропија у Србији – Пракса и ставови грађана и представника компанија”.
Истраживање је спроведено са намером да идентификује ставове грађана и компанија према давањима за опште добро, прикупи податке о најистакнутијим актерима, моделима и праксама филантропских давања, пружи увид у области у које су та давања усмерена и истакне примере добре праксе. Циљ истраживања је био да испита познавања појма филантропије, мотивацију за давање за опште добро и области на које су та давања усмерена код грађана, као и ставове и мотивацију компанија према давањима, стратешке приступе, филантропске праксе и постојање стратешких партнерстава са организацијама цивилног друштва и/или непрофитним институцијама.
Главни налази указују да грађани Србије филантропију и даље првенствено схватају као хуманитарну помоћ и помоћ социјално угроженим групама и појединцима док представници компанија, иако сагласни са грађанима да је помоћ угроженима првенствени циљ акција за опште добро, знатно већи значај придају акцијама које доприносе општем развоју заједнице.
И грађани и компаније се слажу да је тренутно стање у филантропији незадовољавајуће и да је то углавном последица економске кризе и апатије у друштву али да потенцијал за развој постоји и да је и грађане и компаније неопходно покренути и стимулисати да се укључе у активности за опште добро кроз већи ангажман медија и државе, измену законодавног и пореског оквира, развој стандарда за транспарентност и обезбеђивање повратних информација о токовима прикупљеног новца и резултатима подржаних акција.
Грађани показују неповерење према организацијама и фондацијама цивилног друштва, посебно када је располагање прикупљеним средствима у питању док компаније праве разлику између организација и фондација цивилног друштва, више поверења исказују према фондацијама и изражавају спремност да подрже и организације и фондације уз напомену да оне претходно треба да унапреде свој рад и транспарентност, квалитет предложених акција и комуникацију са пословним сектором.
Методологија овог истраживања је подразумевала квантитативно и квалитативно истраживање ставова грађана и представника компанија кроз упитнике, фокус групе и продубљене интервјуе, уз компаративну анализу квантитативних података прикупљених у претходним истраживањима. Подаци који се анализирани у овој публикацији биће употребљени за унапређење деловања Балканског фонда за локалне иницијативе у овој области као и за утврђивање могућих праваца деловања Српског филантропског форума на пољу развоја филантропије у Србији.
Кликните да преузмете публикацију “Индивидуална и корпоративна филантропија у Србији – Пракса и ставови грађана и представника компанија”.
Оставите коментар