Влада Републике Србије
Пише: Драгана Малиџан Винкић (Блог о социјалном укључивању)
Пре седам година, када сам почела да радим у ОШ “Исидора Секулић” Панчево као наставница српског језика, сусрела сам се са ученицима који су имали видне тешкоће у учењу. Нису били за индивидуализацију, инклузија није постојала у образовном систему, а ја, као почетник, нисам имала довољно самопоуздања да пробам нешто сасвим другачије.
Но, нисам ствари смела да препустим случају, морала сам те ученике да припремим за упис у средњу школу.
На факултету ме нису припремили за овакве изазове у професији, па сам интуитивно почела да примењујем различите методе како бих надокнадила седам година нерада са том децом. Оно што је интуитивно кренуло, касније се претворило у примере добре праксе.
Неколицина нас амбициозних из колектива, окупила се око истог проблема и почели смо да развијамо идеју другачијег образовања за децу која имају посебне тешкоће у савладавању одређених знања и вештина. Оформили смо тим за сарадњу виших и нижих разреда, утврдили стандарде за прелазак из виших у ниже разреде у договору са наставницима разредне наставе и наставника српског језика и математике.
Касније смо били препознати као инклузивна школа са добрим примерима инклузивне праксе. У оквиру пројеката Министарства просвете, као школа, бавили смо се процедурама за одређивање ученика који би требало да раде по ИОП-у, а неколико нас је радило на обуци осталих наставника по Србији на тему инклузивног образовања.
Интегрисање овог типа образовања био је тежак процес, чини ми се да је тако и данас. Зато сам негде препознала да је важно говорити отворено о проблемима са којима се сусрећемо у пракси, а пре свега о томе како их решити.
У оквиру свог блога бавићу се инклузијом у вишим разредима, од 5. до 8., као и тиме како најбоље припремити ученика који ради по ИОП-у за прелазак у 5. разред и како припремити Одељенско веће које ће радити с тим учеником.
Бавићу се причом о улози наставе српског језика у оквиру ИО, јер она заузима посебно место у образовању, везана је за све предмете, како за разумевање неког текста, линеарног и нелинеарног, тако и за усмено и писмено одговарање одређених предмета.
Оно што је мојим колегама било битно су и извори одакле могу црпети идеје за своје часове, јер, руку на срце, нисмо сви рођени креативни и неки од нас још увек робују ‘старом’ типу наставе и не сналазе се са новим методама, новим клинцима и новим технологијама.
Врло радо ћу поделити с вама и конкретне примере из праксе везано за два ученика са аутизмом, једног који сада иде у пети разред и другог који је сада у трећем разреду средње школе, као и за ученика са којим се није могао радити ИОП до петог разреда и где није било континуитета у раду као са претходна два. У последњем случају морали смо као школа да убедимо родитеља да дозволи да се ученик даље образује по ИОП-у. Сарадња с родитељима је једна вештина која ће такође бити обрађивана у оквиру блога.
Биће приказана и моја ваннаставна активност – инклузивно позориште, као и припрема ученика за завршни испит, израда посебних стандарда за крај обавезног образовања и израда тестова за завршни испит.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар