Влада Републике Србије
Пише: Драгана Малиџан Винкић (Блог о социјалном укључивању)
Предмети српски језик и математика имају годишњи фонд часова већи у односу на остале предмете до краја основног образовања. Наставници који предају ове предмете највише времена проводе са ученицима виших разреда и негде имају јаснију и детаљнију представу о разреду. Некада се ови наставници виђају са разредима којима предају, у неким случајевима, и више од разредног старешине. У оквиру инклузивног образовања ови наставници су у повољнијем, али и одговорнијем полажају. Број часова омогућава обимнији, систематичнији рад са учеником, али број проведених часова не гарантује и успех у савлађивању градива. Предност је што наставници математике и српског језика могу одељенско веће за краће време да упознају са својим искуством у раду са ученицима са тешкоћама на почетку петог разреда за које се ИОП пише на крају првог квартала.
Настава српског језика од свих предмета има највеће изазове, изузетан значај у основном образовању и једну од кључних улога у инклузивном образовању. Предмет српски језик се меша у све предмете. Успех многих ученика зависи од тога како су нешто, што су логички схватили или критички проценили, усмено или писмено изразили, а то се учи на часовима српског језика. Све су то основне вештине комуникације које се уче, развијају и усавршавају од првог до осмог разреда у оквиру ове наставе. Зато су наставници српског језика најкомпетентнији да дају мишљење о томе како дете чита, разуме текстове, писмено се изражава и каква му је говорна култура. При изради ИОП-а, наставници српског језика могу да дају конкретне смернице осталим предметним наставницима о томе како, какве и колико дуге лекције ученик са тешкоћама може или мора да учи.
На самом почетку петог разреда предметни наставници који треба да напишу ИОП или да се определе да ли ће га израдити за неког ученика, после упознавања са специфичностима ученика у августу, треба да буду упознати и са планом и програмом трећег и четвртог разреда као и са Образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања и васпитања. Ученика са тешкоћама током септембра пратимо и поредимо са основним нивоом стандарда за први циклус образовања и васпитања.
До израде ИОП-а са ученицима са тешкоћама може да се ради на следећи начин:
1. са учеником обновити стечена знања из свог предмета (информација може да се преузме од професора разредне наставе, из портфолиа/педагошког профила/плана и програма за 3. и 4. разред);
2. вежбање и примена стечених знања на примерима који су у складу са учениковим интересовањима и јаким странама (информација од професора разредне наставе/портфолио/педагошки профил/сам ученик);
3. усавршавање/допуна знања;
4. провера знања (усмено, писмено, практично).
Идеје, литература и материјал за рад на почетним часовима могу да се преузимају из уџбеника за трећи и четврти разред који су везани за предмет, ученику непознати и одштампани на папиру, или са разних, врло креативних сајтова за наставнике, од других колега или из школске библиотеке.
После ова четири корака добија се основа за даље развијање и усавршавање ученика са тешкоћама и израду ИОП-а. Рад са учеником се затим наставља или са претходним корацима, у случају да ученик не напредује, или са следећим:
5. усвајање нових знања;
6. повезивање задатака на часу са наставном јединицом за остале ученике;
7. систематизација (успостављање редоследа, сређивање знања у веће целине, повезивање знања).
Сав материјал који се користи у раду са учеником са тешкоћама се чува од петог разреда и касније се користи за креирање теста за Завршни испит за конкретног ученика, а и после неколико година прикупљања, направи се једна већа збирка дидактичких средстава која ће олакшати рад са будућим ученицима са тешкоћама.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар