Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Коначни резултати Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2014 и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 (MICS 5) указују на то да се положај деце и жена није много променио у односу на 2010. годину. Овогодишњи подаци јасно указују да постоје велике разлике у положају појединих група деце у зависности од тога да ли живе у граду или селу, који је ниво образовања и социо-економски положај њихових родитеља. Прелиминарни резултати су објављени још у јулу, само два месеца после завршетка теренског рада, а 22. децембра је представљен и коначни извештај који садржи све налазе истраживања.

„Републички завод за статистику је од фебруара до априла ове године реализовао два истраживања – једно је обухватило узорак од 7.351 домаћинстава која су изабрана у национално-репрезентативном узорку, а друго на узорку од 1.976 домаћинстава у ромским насељима“, рекао је Зоран Јанчић, помоћник директора Републичког завода за статистику.

„Имајући у виду да је ово пето MICS истраживање, подаци садржани у њему ће омогућити Одбору да сагледа да ли усвојени закони дају резултате, и шта још треба урадити да би се положај деце унапредио,“ нагласила је др Весна Ракоњац, чланица Одбора за права детета Народне скупштине Републике Србије.

„MICS је драгоцена алатка за праћење стања деце и жена. Он нам не говори само о националним просецима, већ нам указује на то које групе деце живе у тешким условима, немају приступ услугама и потребна им је циљана подршка друштва. У условима ограничених ресурса, којих ће бити још мање у 2015. години, управо оваква истраживања нам помажу да препознамо и усмеримо средства на приоритете. Укупна ситуација у протеклих четири године није позитивно утицала на унапређење положаја деце, а сиромашни, деца у сеоским подручјима и Роми су у још лошијем положају” истакао је Michel Saint-Lot, директор UNICEF-а у Србији.

Неки од кључних резултата:

Здравље и исхрана деце: Статус ухрањености деце у Србији се није значајније променио у односу на 2010. годину.
• Забележено је погоршање у статусу ухрањености најсиромашније деце међу којима 14% заостаје у расту у односу на 9% у 2010. години. Само половина најсиромашније деце узраста 6-23 месеца има бар два млечна оброка дневно.
• Најугроженија су и даље деца из ромских насеља, где чак 19% деце старости 0-5 година заостаје у расту. Чак трећина нема довољан број оброка дневно, а само половина има адекватну исхрану у смислу њене разноврсности.
• Мање од половине деце је у складу са националним календаром вакцинације примило ОПВ вакцину до шестог месеца. Надаље, 65% деце у Србији и 53% деце из ромских насеља је на време примило ММР вакцину (до 15-ог месеца).
• Смртност одојчади и деце до 5 година у ромским насељима има благи тренд пада, као и смртност деце у општој популацији, али се јаз не смањује јер је смртност и даље скоро два пута већа у односу на национални просек.

Рани развој и образовање: Већина деце у Србији у развоју и учењу има подршку одраслог члана домаћинства, много чешће мајки него очева, а половина их је укључена у програме раног образовања.
• Најугроженија деца у много мањем проценту уживају подршку родитеља у активностима које стимулишу развој и учење. Само 48% деце из ромских насеља имају овакву врсту подршке од мајке, а 17% од очева. Очеви из најсиромашнијих домаћинстава су укључени у активности са 20% деце.
• 30% деце старости 0-5 година у Србији нема бар 3 књиге за децу у домаћинству, што је случај са 88% деце из ромских насеља.
• Само 9% најсиромашније деце и 6% деце из ромских насеља старости 3-5 година похађа вртиће, у поређењу са 82% деце из најбогатијих домаћинстава.

Образовање: Подаци указују на високе стопе обухвата и завршавања основног образовања, али и на велике неједнакости између опште популације и осетљивих група деце.
• Само 65% деце из ромских насеља похађа обавезни припремни предшколски програм.
• Чак 31% деце из ромских насеља не упише основну школу на време, а једна трећина деце из најсиромашнијих домаћинстава и из ромских насеља је и не заврши на време.
• Деца из ромских насеља (22%) и најсиромашнија деца (74%) значајно ређе похађају средњу школу у односу на национални просек (89%).

Ставови према деци са сметњама у развоју и инвалидитетом: Значајан проценат испитаника има негативне ставове према социјалном укључивању деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, посебно када се ради о деци са интелектуалним сметњама.
• Више од половине испитаника (52%) сматра да је за децу са физичким и сензорним сметњама и инвалидитетом боље да иду у специјалне школе, док 68% испитаника то мисле када су у питању деца са интелектуалним сметњама.
• Већина испитаника се слаже да је за децу са физичким (87%) и интелектуалним (79%) сметњама и инвалидитетом боље да живе у породици него у специјализованој установи.

Дисциплиновање деце: У односу на 2010. годину, значајно се смањио удео родитеља који користи насилне методе у дисциплиновању деце (са 67% на 43%).
• 93% родитеља у Србији сматра да у одгоју и васпитању деце није потребно примењивати физичко кажњавање.
• Највише се кажњавају деца старости 2 године (54%), али је веома висок и проценат деце старости 10-14 над којима родитељи и даље примењују насилне методе дисциплиновања (39%).

Дечји рад: У Србији је 10% деце старости 5-17 година било укључено у активности које се класификују као дечји рад.
• У градским срединама је у дечји рад било укључено 5% деце, а на селу 16% деце.

Дечји додатак: У Србији је 27% деце која су корисници дечјег додатка, а подаци указују на лошу таргетираност.
• Дечји додатак прима 48% деце из најсиромашнијих и чак 11% деце из најбогатијих домаћинстава.
• 60% деце из ромских насеља прима дечји додатак, а подаци указују на то да је најсиромашнијима најтеже да остваре ову врсту помоћи.

Репродуктивно здравље жена (15-49 год.): Покривеност здравственом заштитом везаном за трудноћу и порођај је висока, са нешто нижим вредностима када се ради о женама из ромских насеља и најсиромашнијих домаћинстава.
• 94% жена у Србији оствари 4 или више пренаталних посета, а 74% жена из ромских насеља.
• Патронажа посети само 29% трудница у Србији, али је овај проценат већи у Јужној и Источној Србији (53%), а значајно мањи у Београду (9%).
• Само 18% жена у Србији користи модерне методе контрацепције.

Абортуси
• 15% жена старости 15-49 година у Србији (31% жена из ромских насеља) је имало искуство абортуса.
• Од жена које су имале ово искуство, чак 38% жена у Србији је имало 2-3 абортуса док је трећина жена из ромских насеља имало четири или више абортуса.

О MICS истраживању
Истраживање вишеструких показатеља (Multiple Indicator Cluster Survey – MICS) је међународни истраживачки програм развијен од стране UNICEF-а у сарадњи са другим агенцијама УН који се спроводи сваких пет година у више од 100 земаља света да би се обезбедила међународна упоредивост, континуитет истраживања и временска серија података. MICS је прикупљање података о здрављу деце, развоју, образовању, заштити и општем благостању, као и података о репродуктивном здрављу жена. Подаци прикупљени овим MICS истраживањем чине део припрема за коначни извештај Генералног секретара УН о Миленијумским развојним циљевима у 2015.

У Србији су до сада MICS подаци допринели развоју националних политика, планова и програма, и користе се за праćење напретка у њиховој имплементацији.

Извор: www.unicef.rs