Влада Републике Србије
Скоро сваки пети млади Италијан није запослен, не тражи посао, нити је на редовним студијама, према извештају објављеном у Европској унији.
Просек незапослености код младих у Италији износи 19,9%, што је готово двоструко више у односу на просек Европске уније (11,5%), мада је забележен и благи пад у односу на претходне године, када је достизао 21,4 %. Без обзира на то, Италија је земља са највећим процентом младих узраста 15-24 године који се класификују као „NEET“ категорија (млади који немају запослење, а истовремено су изван образовања или обуке) према подацима ЕУ и релевантног извештаја о трендовима у области запошљавања и друштвеног развоја за 2017. годину.
Забрињавајући статистички подаци из овог извештаја односе се и на проценат Италијана за које се сматра да живе у крајњем сиромаштву (11,9%). Италија је, уз Естонију и Румунију, једна од три земље које су се нашле у овом извештају у којима је овај број повећан између 2015. и 2016. године.
Незапосленост младих у Италији (у старосној групи испод 35 година) заправо је опала у односу на податке из последњег издања овог извештаја и сада износи 37,8% у поређењу са 40,3% од прошле године, али је Италија и даље трећа земља по незапослености младих, иза Грчке и Шпаније. Међу младима који су пронашли посао, Италијани имају неуредне уговоре много чешће од својих иностраних вршњака, чиме су стављени у знатно неповољнију позицију по питању сигурности запослења. Више од 15% италијанских радника старости између 25 и 39 година имало је овакав тип уговора, у поређењу са мање од 5% на примеру Велике Британије.
Италија је такође имала један од највећих процената самозапослених лица (22,6%), при чему су млади чешће зарађивали знатно мање од својих старијих колега. У просеку, италијански радник млађи од 30 година зарађује 60% мање него радници старији од 60 година, према овом извештају.
Широм Европске уније, број запослених је порастао у 2016. години, али су аутори поменутог извештаја коментарисали да је, упркос укупном расту, „било нарочито много потешкоћа за млађе генерације“, што је тренд који се јасно уочава у Италији. Чини се да је забринутост због неизвесности на тржишту рада имала значајан утицај и на друге аспекте живота италијанских миленијалаца. Типичан Италијан одлази од куће и добија своје прво дете у узрасту између 31 и 32 године, пет година касније него просечан млади Европљанин.
„Млади и њихова деца ће можда живети лошије од својих родитеља, а то не желимо. Морамо брзо да реагујемо (…) како бисмо очували и побољшали наше друштвене стандарде и услове живота за будуће генерације“, рекла је Marianne Thyssen, Европска комесарка за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге.
Извор: www.thelocal.it
pdf [3 MB]
Оставите коментар