Влада Републике Србије
Италија 1. јула преузима од Грчке председавање ЕУ током кога ће се усредсредити на раст и запошљавање, обнављање поверења грађана у европске институције, енергетску сарадњу и миграције. Рим ће дати пуну подршку и процесу укључивања Западног Балкана у структуре Уније. Италија почиње председавање у тренутку промена у институцијама ЕУ након избора у мају, па се поставља питање колико ће јој, након конституисања нових сазива и именовања челника, остати времена за посредовање међу тим институцијама у уобличавању и спровођењу политика. Изазов ће представљати и противљење Велике Британије дубљим интеграцијама унутар ЕУ чему иначе Италија тежи.
За Италију ће ово бити 12. председавање ЕУ од оснивања Европске заједнице Римским споразумом из 1957. године. Њиме ће такође почети нови циклус председавања три чланице у периоду од 18 месеци које спроводе заједнички програм. Од Италије ће председавање преузети Луксембург у првој половини 2015. а након ње Летонија.
Италијанска влада ће представити програм председавања 2. јула на свечаној, првој седници Европског парламента после избора у мају.
Италија током председавања ЕУ планира да Европу још више усмери ка расту и солидарности како би променила слику институција Унија које у очима грађана делују далеко и круто.
“Није довољна заједничка валута, заједнички председник или извор финансирања. Или ћемо прихватити заједничку судбину и вредности или ће Европа изгубити своју улогу”, рекао је италијански премијер Матео Ренци (Matteo Renzi) прошле недеље у парламенту Италије.
“Данашња Европа је досадна… загушена је подацима и без душе”, рекао је Ренци и додао да се хиљаде младића који су погинули током Првог светског рата нису жртвовали због “параметара” или на “ничијој земљи бирократије”.
Економија на првом месту
Приоритети Италије ће бити економски раст и запошљавање, остваривање права грађана, укључујући функционисање институција ЕУ, спречавање илегалних миграција и енергетска сарадња.
Приоритети ће, уз напоре да се и великим јавним, из фондова ЕУ и приватним инвестицијама подстакне економски раст, запошљавање и економска конкурентност, такође бити спровођење у том циљу структурних реформи, укључујући тржиште рада.Тиме би се постепено, здравим пуњењем буџета приходима од раста производње и потрошње, смањили буџетски дефицити и јавни дугови многих чланица ЕУ.
Италија која покушава да се избори са последицама кризе – слабим растом и незаспосленошћу опд 12,6%, желела би да јој се дају што дужи рокови за смањење огромног јавног дуга који износи око 2.000 милијарди евра, што је 130% БДП.
Рим се залаже за покретање великог програма инвестиција, посебно у области енергетске инфрастурктуре, који би се финансирао пројектним обвезницама.
Италија се, нарочито заједно с Француском, на самиту ЕУ прошле недеље изборила за то да се строга правила из Пакта за стабилност и раст примене и тако да се искористе могућности тог пакта за подстицај инвестиција за производњу, укључујући средства Европске инвестициона банке. Ренци је рекао да не треба повећавати лимит од 3% бруто домаћег производа (БДП) за буџетски дефицит, али да правила треба “флексибилније примењивати”.
“Италија жели динамичнију улогу за Европску инвестициону банку”, рекао је за АФП државни секретар за европске послове Сандро Гоци (Gozi).
Гоци је рекао, наводећи резултате европских истраживања, да је разлика између онога што је потребно за раст и отварање радних места и укупних издвојених средстава ЕУ за то око 700 милијарди евра.
Он је подвукао да се само улагањем у иновације, интернет пословање и јачање унутрашњег јединственог тржишта може за 260 милијарди евра повећати бруто друштвени производ ЕУ.
Спречавање илегалних миграција
Приоритети ће бити и мере за спречавање прилива илегалних имиграната, нарочито са севера Африке, знатно тешње енергетске повезаности Европе и смањивање загађивања природне средине да би се смањиле тиме изазване погубне последице климатских промена.
Гоци је упозорио да изостанак јединствене политике азила и одбране спољних граница Уније омогућава међународним криминалним мрежама да, нарочито преко унутрашњим сукобима уздрмана Либије, доводе на десетине хиљада илегалних имиграната на границе јужних држава Уније.
Италија ће, како је почетком јуна рекла шефица италијанске дипломатије Федерика Могерини (Federica Mogherini), радити и на интеграцији Западног Балкана у ЕУ.
“Када будемо председавали ЕУ имаћемо додатну одговорност да то учиним приоритетом целе ЕУ. Врло је важно поновити да су европске интеграције Западног Балкана од обостраног интереса – и за регион и за ЕУ”, рекла је она 3. јуна на годишњем састанку Централноевропске иницијативе у Бечу, пренео је сервис за Средоземље италијанске агенције ANSA – ANSAmed.
Она је рекла да је у обостраном интересу стабилности, економски раст и безбедност на Западном Балкану.
Италијански званичници су наговестили и посебне сусрете са представницима западнобалканских земаља које преговарају о чланству или су у процесу стабилизације и придруживања с ЕУ.
Специфичне околности председавања
Италија преузима председавање ЕУ у деликатном тренутку промена у институцијама Уније након избора у мају.
“Почетак италијанског председавања почиње уз многе тешкоће с обзиром да треба поделити важне функције у европским институцијама, док су у новом сазиву Европског парламента ојачале антиевропске снаге”, каже за АФП Фредерико Ниља (Federico Niglia), професор савремене историје на римском Унвиерзитету LUISS.
Чланице ЕУ се још нису договориле око тога ко ће бити наредни председник Европског савета, шеф Еврогрупе која окупља министре финансија евро зоне, као и ко ће бити високи представник ЕЕ за спољну политику и безбедност.
Став Велике Британије ће, такође, представљаит проблем, пошто се Лондон за разлику од Рима противи дубљим интеграцијама унутар ЕУ, каже Ниља.
Ренци је у говором поводом Дана Европе, 9. маја, позвао лидере ЕУ да раде на стварању “сједињених европских држава”, оценивши да је снажнија и усклађенија Европа једино решење за проблеме са којима се суочава.
Европска политика ће морати и да се мења с обзиром на успех еврофобичних и евроскептичних странака на изборима за Европски парламент крајем маја. “Резултат европских избора је индикатор који се не може игнорисати, то је звоно на узбуну”, каже Ниља.
Рензи, међутим, управо рачуна на јачање антиевропских осећања да би подстакао ЕУ на суштинске промене, наводи АФП.
Извор: АФП, Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар