Влада Републике Србије
Србија и Македонија могу очекивати део посебних средстава од 500 милиона евра, махом хуманитарне помоћи ЕУ превасходно Турској и земљама у окружењу Сирије, о чему ће бити говора на министарској конференцији 8. октобра у Луксембургу, најавили су 5. октобра у Бриселу званичници Европске комисије. Циљ хитних и средњорочних мера ЕУ, о којима на конференцији треба да се сагласе сви учесници, јесте да се успостављањем надзора на спољним границама ЕУ и местима пописа разлучи ко су избеглице које могу добити азил, а ко економски мигранти који не то немају право. Главне “вруће улазне тачке” (hot-spots) за утврђивање ко су и одакле долазе имигранти и да ли могу да уђу на територију ЕУ и добију азил биће на границама Грчке и Италије.
Званичници Европске комисије нагласили су да је нужан одлучан договор и заједничке мере чланица ЕУ, али и земаља из којих долазе и кроз које пролазе избеглице и мигранти, да би се избегличка криза зауставила и ставила у законске и контролисане оквире.
С тим циљем је за 8. октобар у Луксембургу сазвана конференција о “избегличкој рути” источног Средоземља и Западног Балкана.
На том скупу ће министри унутрашњих и иностраних послова ЕУ, земаља изван ЕУ укључених у Шенгенски простор, Србије, Македоније и других држава Западног Балкана, као и Турске, Јордана и Либана, усвојити политичку изјаву о заједничким мерама и политици да се омогући збрињавање ратних избеглица и заустави прилив миграната који долазе у Европу из материјалних разлога.
Европска унија је већ раније најавила да ће обезбедити Турској милијарду евра и још толико Јордану и Либану за подмиривање потреба укупно четири милиона претежно сиријских избеглица на територији тих земаља.
Званичници у Бриселу су нагласили да ће ЕУ прихватити досељавање стотина хиљада ратних избеглица и да очекује да то прихвате и државе у другим деловим света, укључујући богате арапске земље Персијског залива.
Главни циљ свеукупних хитних и средњорочних мера ЕУ, о чему на министарској конференцији у Луксембургу треба да се сагласе сви учесници, јесте да се успостављањем јаког надзора на спољним границама Уније и местима пописа и утврђивања идентитета разлучи ко су избеглице из ратова и прогона који могу добити азил у ЕУ, а ко су економски мигранти који не то немају право.
Главне “вруће улазне тачке” (hot-spots) за утврђивање ко су и одакле долазе имигранти и да ли могу да уђу на територију Уније и добију азил, биће на границама Грчке и Италије, објаснили су званичници ЕК, нагласивши да таквих пунктова за проверу и попис имиграната не може бити и у Србији и Македонији, јер зато нема законске подлоге.
На питање да ли ће то значити да ће избеглице које су једном проверене на грчко-турској граници онда само неометано пролазити кроз Македонију и Србију и бити без препрека примане даље у чланице Уније, почев од Хрватске и Мађарске, функционери ЕК су рекли да се управо очекује заједнички свеобухватни договор.
Они нису могли да кажу како се очекује да то конкретно прихвати Мађарска, која, као и рецимо Бугарска или Шпанија, има ограде на границама да би спречила улазак избеглица и миграната, напоменувши да би заједничка политика и сарадња морала уклонити напетост на границама.
ЕУ је припремила, како је речено, низ опипљивих мера за осетну хуманитарну и стручну помоћ за управљање границама свим земљама које трпе притисак стотина хиљада избеглица и миграната, као и разбијање мрежа организованог криминала преко којих иде велики део имиграната.
Извор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар