Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Питер Динклиџ рођен је у Мористауну у Њу Џерсију 1969. године. Има немачко-ирско порекло, од мајке Диане, наставнице музичке културе у основној школи, и оца Џона Карла Динклиџа, радника у осигуравајућем друштву. Рођен је са ахондроплазијом, што је узрок његовог изразито ниског раста.
Ишао је у школу за дечаке католике, али како каже, није са баш најбоље уклопио. Међутим, управо ту је пронашао своју љубав према глуми, и то захваљујући ексцентричном свештенику који је имао невероватну колекцију VHS касета. Још као тинејџер, одлучио је да постане вегетаријанац. Радио је скоро седам година у приватној консутлантској компанији, и у то време живео је у стану испод моста, па су му изнад главе пролазили возови, а преко ногу у дневној соби пацови. „То и није била права дневна соба. То је био неки растурени велики простор“, сећа се Питер.
Иако су му тада нудили да снима рекламе и друге комерцијалне послове, одбијао је јер је свака понуда имала везе са његовим растом: „Када сам био млађи, дефинитивно ме је то погађало. Као адолесцент био сам веома огорчен и љут, неприступачан. Али како сте старији, увиђате да треба заправо имати смисла за хумор. Само сазнате да то није ваш проблем. Њихов је“, каже Питер.
Уписао је драму 1991. године на Бенингтон колеџу. Рад је почео у позоришту. Прву филмску улогу је одиграо 1995. у филму „Живећи у забораву”. Улога у филму „Станични агент“ из 2003. године сматра се његовим пробојем, и за ову улогу добио је номинацију за најбољег глумца. Исте године, појавио се у филмовима са Геријем Олдманом. Убрзо започиње сарадњу са Бродвеј продукцијом. 2004. године Питер је одиграо једну од улога снова – Шекспировог Ричарда III у Јавном позоришту.
Године 2005. Динклиџ се појављује у неколико научно-фантастичних серија и комедија. Такође је остварио улоге у британској комедији „Смрт на сахрани“ 2007. и америчком римејку истог филма 2010. 2007. играо је и злог Симона Бара у филму „Губитник“. Динклиџа је продуцент Андрев Адамсон одабрао за улогу Трампкина у филму „Принц Каспијан“, а филмски критичар Бил Гибсон описао је његову улогу као „добар начин да се разбије стереотип“.
(…)
Текст “Када играш игру престола или победиш или умреш, нема средине” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар