Пише: Александар Димисхковски
Свако дете се понекад разболи и мора да одсуствује из школе. Али, Елдина Атић, учитељица из Брчког у Босни и Херцеговини је приметила да ученици Роми одсуствују много чешће од осталих ђака.
Редовно, дуготрајно одсуствовање из школе обично резултира лошијим оценама, а губици у учењу могу ограничити шансе за запошљавање касније у животу.
Забринута за добробит својих ученика, Атић је одлучила да сазна због чега ромска деца тако често пропуштају наставу. Забринула се када је открила да су нетолераницја и дискриминација неки од разлога које су ромски ђаци навели.
Атић је чврсто решила да се суочи са проблемом и осмислила је приступ: прошле године, одсуствовање ромских ученика из школе опало је за 60 %.
Каже да је њен први корак био да стекне поверење својих ђака ромске националности.
“Поверење деце је много теже задобити него поверење одраслих, тако да сам прво почела тиме да се бавим, покушавајући да учиним да се осећају боље и безбедније у школи – чак боље и безбедније него у сопственом дому,” објашњава учитељица.
Активним слушањем и решавањем њихових проблема, помагањем деци да се боље укључе у игру, обезбеђењем додатне помоћи у настави и укидањем било какве толеранције за било какав вид узнемиравања, Атић је ученицима помогла да се боље интегришу у разред и стекну мотивацију за школу.
“Ситуација се променила на боље када су почели више да ми верују и када су схватили да сам ту да им помогнем,” каже она. “Мислим да управо у томе лежи кључ овог успеха.”
Кроз експериментално учење ка бољем разумевању
Атић свој нови приступ приписује обуци за учитеље у основним школама која је организована у оквиру пројекта “Добра пракса у интеграцији Рома” (BPRI) који је финансирала ЕУ а која је одржана у Тирани, у Албанији у августу 2012. године.
Она је била једна од 26 учитеља који су учествовали у обуци намењеној да научи учитеље у основним школама о томе како да победе дискриминацију ромске деце у разреду. Учитеље су одабрала министартства образовања широм Западног Балкана, а сви раде са великим бројем ромских ученика.
Главни предавач Ruth Friedman водила је иновативни курс заснован на учењу из искуства и охрабрила је учитеље да развију вештине и разумевање које моментално могу да примене у учионици. Активностима је уведен директан приступ решавању ситуација дискриминације и стварању климе поштовања у школама.
“Једно од предавања односило се на то како учитељи могу да помогну ученицима да превазиђу осећање изолованости или искључености,” објашњава госпођа Friedman. “Учитељи морају пажљиво да слушају и да покажу разумевање за посебна осећања деце. Укључивање се може поспешити тако што учитељ увери децу да је ту да помогне и што их подсети да могу да рачунају једни на друге.”
Friedman каже да су повратне информације учитеља о томе како су у учионици применили оно што су научили на обуци биле заиста позитивне.
Вероника Капелари Хорват, учитељица у основној школи у Хрватској каже да је најважнија вештина коју је стекла та да покаже деци да су цењена и да су њихова осећања битна, тако да постању вољни да учествују у школским активностима.
“Игре попут ‘породичног зида’, где ученици доносе слике, успомене, играчке од куће помажу им да говоре о својој свакодневници, о томе шта воле, а шта не воле и помаже им да схвате да иако смо појединици, имамо пуно тога заједничког,” каже Хорват. “А у томе је тајна– радити са децом од најранијег узраста, научити их да је различитост исто нешто што треба славити, а не чега се треба стидети.”
Ширење поруке
За Friedman, постоје бројни примери добре праксе са ове обуке које би требало ширити даље.
“На наредној обуци коју смо годину дана касније организовали у Пећи на исту тему, учитељи су известили да су веће међусобно поштовање, мањи број изостанака и више оцене како ромских тако и осталих ученика били важни фактори мотивације за континуитет у њиховом раду у борби против дискриминације у разреду“ каже она. “Сада су вољни и спремни да обучавају друге и то би требало охрабривати и подржавати и у будућности.”
Учитељи такође кажу да је за решавање овог проблема од кључног значаја и подршка министарстава образовања, посебно при организацији обука за наставнике у будућности да би ефикасно могли да се боре против дискриминације у школама, као и за израду програма размене тако да им се омогући активна размена вештина и искустава.
“Изузетно важан корак у елиминацији дискриминације из учионица је обезбеђење делотворних алата и метода учитељима,” каже Judith Kiers, Менаџерка пројекта BPRI. “Претварање школа у толерантније и безбедније средине не само да ће допринети елиминацији дискриминације већ ће такође побољшати резултате и постигнућа деце.”
Атић описује своја осећања када види радост и ентузијазам ђака да правазиђу међусобне разлике као “моћна”.
“Чак и у очима колега видим више поштовања него раније. Тако да заиста могу да кажем да сам порасла као особа и ја а не само моји ђаци,” каже Атић. “ Нема сумње, још пуно тога је потребно урадити да би се овај проблем решио. Али, за мене је право задовољство то што видим свакодневни напредак у елиминацији дискриминације.”
BPRI је регионални пројекат који се финансира средствима Европске уније а који подржавају земље чланице OEBSа и који спроводи Канцеларија за демократске институције и људска права (ODIHR). Пројекат подржава иновативне програме чији је циљ подстицање већегх укључивања Рома у политички и јавни живот и одлучивање, ради елиминације дискриминације и доприношења успостављању бољих животних услова.
Оставите коментар