У оквиру петог P(h)antomfest-а, међународног фестивала пантомиме одржаног последњег викенда јуна у Врању, глуве особе и особе са оштећеним слухом извеле су представу “Хамлет” у режији Трајчета Гјоргиева.
Спарно поподне није било препрека да деветоро глумаца-аматера на бини Дома војске у Врању без поговора, по “наредбама” редитеља из Македоније Трајчета Гјоргиева, неколико пута понови исту сцену.
– Не тако. Идемо поново. Мораш овако да држиш Офелију за руку. Ти си краљ и мора да се види одлучност, говори редитељ, али и показује својим телом и мимиком како жели да Миодраг Демировић, глумац аматер и особа која не чује, одигра сцену.
У помоћ прискаче Мирјана Митић, глумица у истој сцени, а ван позоришних дасака асистент у Међуопштинској организацији глувих и наглувих (МОГН) у Врању, која својим радом покрива шест општина Пчињског округа.
Када је нејасноћа разјашњена, редитељ покретом руке даје знак техничком особљу да светлосним сигналом осталим глумцима укаже на промену сцене представе “Хамлет”. Најпознатији комад Вилијема Шекспира главни је у програму овогодишњег, петог по реду, Међународног фестивала пантомиме P(h)antomfest.
Специфичан од прве године организације (2012), овај фестивал је покренут са јединственим циљем: да се особе које не чују или имају оштећени слух учине видљивијим у граду Боре Станковића.
Салве аплауза упућене глумцима-аматерима и особама с хендикепом после прве представе “Љубав”, одигране те године на сцени Позоришта у Врању, биле су подстрек за Небојшу Новковића, директора фестивала, и Снежану Симановић, секретара МОГН Врање.
– Људи са оштећеним слухом и они који не чују живе у овом граду. Био сам фасциниран њиховим успесима на фолклорним такмичењима. У разговору са Снежаном родила се идеја да кроз уметност – а за њих је најприроднија пантомима – покажемо нашим суграђанима да су они ту, међу нама. Видљиви, са капацитетима који и те како могу да се искористе, започиње причу Небојша Новковић.
Истовремено, фестивал је домаћин најеминентнијим светским уметницима који стварају у области глуме чију основу чине покрет и мимика. Међу гостима Врања били су ученици славног Марсела Марсоа, француског пантомимичара који је популаризовао овај жанр у 20. веку, из Сједињених Држава, Румуније, Македоније…
Такође, учесници фестивала су пантомиму “уводили” међу народ. Током дводневног празника покрета пантомимичари су, на пример, обилазили пијацу, други пут су прошетали и извели перформанс у Бранковој улици, једној од главних пешачких зона Врања, начичканој кафићима и ресторанима.
У овогодишњој подели најмлађа глумица је Јована Демировић, и то у улози Офелије. Хамлета игра Горан Стоиљковић, Врањанац са делимичним оштећењем слуха, који је пре годину дана у Нишу дипломирао на Факултету за физичку културу и тренутно тражи посао. Најстарији глумац-аматер је Милан Тончић, пензионер и поносни дека. Некадашњи алатничар у једној врањској фабрици, прошле године је имао глумачки деби у етиди “Замишљени свет”. Уз знаковни језик објаснио је да није имао трему, као и да га је највише обрадовала чињеница да су у пубилици били његови најмилији – деца и унуци.
Не без поноса, госпођа Снежана истиче да су учествовали на међународном фестивалу пантомиме у Бугарској, одакле су се вратили с наградом.
На питање одакле храброст да се одлучи за поставку комада, какав је “Хамлет”, са аматерима и особама које је чују, редитељ Гјоргиев искрено одговара:
– Ово је за мене био чист изазов. Сарађујемо већ пет година, па смо се одважили, открива уз осмех.
Ипак, у озбиљнијем тону наставља да је током вишедеценијског рада као глумац и редитељ имао искуство у више од 20 представа са аматерима. У години када се обележава четири века од Шекспирове смрти пожелео је да искаже своју уметничко виђење овог комада.
– Када смо се први пут окупили, најпре сам им препричао заплет, пошто нико од њих није читао оригинално дело. Претходних година радили смо кратке етиде и саме технике пантомиме, а сада смо начинили корак више. Упустили смо се у свет класике и признајемо: тешко је. Знам да је то најекспонираније дело класике. Али, ако остваримо зацртани циљ да поставимо причу тако да сви, па и они који први пут гледају, разумеју о чему се ради, онда смо успели, каже Гјоргиев.
Планове за будућност фестивала открива Небојша Новковић:
– Зашто да не пробамо да окупимо глуве и наглуве особе са Балкана којима је глума, тачније пантомима, скривена љубав? Желимо да направимо регионални конкурс, изаберемо најбоље и прикажемо те представе нашој публици, чија подршка није недостајала свих ових година. Такође, идеја је и да поставимо инклузивну представу у којој би заједно играли професионални глумци који чују и глуве и наглуве особе…
Трупи ентузијаста из Врања велика је жеља и да се зграда позоришта “Бора Станковић” – уништена у пожару пре пет година – што пре обнови, мада истичу да у згради Дома Војске наилазе на изузетно топло гостопримство.
P(h)antomfest је од прве године финансиран у оквиру конкурса Министарства културе Републике Србије, амбасаде Сједињених Америчких Држава и Града Врања. Ове године су добили и помоћ преко пројекта ПРОГРЕС, који у Србији спроводи Европска унија.
У Пчињском округу је регистровано 176 глувих и особа са оштећеним слухом, мада су процене да их је око 900.
Оставите коментар