Влада Републике Србије
Скоро годину након што је објавила глобалну пандемију COVID-19, Светска здравствена организација је крајем јануара ове године потврдила да ће креирати коалицију држава како би се умањиле и спречиле озбиљније последице „паралелне пандемије“ – забрињавајућег процента светске популације, посебно младих, који се суочавају са изазовима у вези са менталним здрављем. Стога је од велике важности да се упознамо са сервисима прве психолошке помоћи и психосоцијалне подршке Црвеног Крста Србије (ЦКС), који се менталним здрављем бави у континуитету, а путем нове апликације „Разговарајмо“ настоји да допринесе решавању овог проблема од самих почетака COVID-19 кризе.
У разговору са стручном сарадницом за здравствену делатност, психосоцијалну подршку и програме бриге о старијима Црвеног крста Србије Наташом Тодоровић и самосталном стручном сарадницом за дифузију и психосоцијалну помоћ Црвеног крста Војводине Лидијом Риц Рихтер, открили смо да су за брзу и успешну реакцију на кризу узроковану коронавирусом од пресудног значаја били раније успостављени контакти са осетљивим групама становништва, као и добра упознатост са њиховим потребама и навикама.
Наташа Тодоровић
Како Наташа наводи, вођени ставом да је и лаичка прва помоћ изузетно важна и да би психолошка прва помоћ требало да буде део општег образовања, ЦКС је 2017. године почео са обуком волонтера и запослених за пружање психолошке прве помоћи у време комплексних криза. Старија популација је циљна група ЦКС и у редовним околностима, а једна од главних активности коју са њима развија су групе самопомоћи. Основане широм Србије, групе су се показале као изузетно успешне у подстицању активног учествовања старије популације у друштвеном животу заједнице. Током 2020. године и новонастале кризе, групе су задржале своју суштину, али су се реализовале путем телефонских кругова. „Имајући искуство пружања континуиране подршке грађанима у области менталног здравља, када је наступила криза били смо у стању да анитиципирамо њихове потребе и понудимо адекватне алтернативе редовним сервисима“, надовезује се Лидија на тему флексибилности сервиса ове организације за време ванредног стања.
Лидија Риц Рихтер
Потреба становништва за подршком на пољу менталног здравља била је велика, о чему сведочи податак да је од 170.000 позива упућених инфо центрима 154 локалне организације ЦКС, чак 76.000 било управо у вези са менталним здрављем. Окосница приступа у организацији ове подршке била је у оснаживању локалних актера и партнера као и брига о дигиталној неједнакости која је постала још акутније питање у тренутку када се живот превасходно одвијао на даљину. Подршка глувонемим особама била је организована путем SMS порука. Групе самопомоћи са старијом популацијом организоване су путем телефона. Овај сервис је организован као вршњачка подршка међу грађанима, тако што је свака група имала особу која је била задужена за сублимирање потреба групе ка локалној организацији ЦКС. Значај овог сервиса и закључак који је са нама поделила Лидија – да је понекад само потребно да вас неко чује, огледа се у чињеници да су поједини чланови ових група у размени са другим члановима потражили утеху и саговорнике/це у случајевима великих личних губитака.
Како је ванредно стање остајало на снази дуже него што је на глобалном нивоу ико могао да предвиди, такозвана помоћ помагачима, у овом случају волонтерима, постала је врло брзо нова важна тема. Viber заједница, за коју је првобитно било планирано да окупи 45 организација, бројала је више од 300 волонтера широм Србије. Лидија, која је ову подршку водила у име ЦКС Војводине, наводи да је циљ ове двадесетчетворочасовне подршке од стране седам психолога на волонтерској бази, била брига о помагачима, као и неговање заједништва међу појединцима који су свакодневно радили у изузетно напорним и неизвесним околностима. Волонтери су у првим данима били на првој линији помоћи, а Viber заједница је била место где су могли да провере своје недоумице, могућност да ван заједничке мреже обаве разговор са психологом о сопственим проблемима, поделе лепе тренутке, као и изазове које су им активности доносиле на дневном нивоу.
Завршетком ванредног стања, комбинација сервиса и Viber заједнице инспирисала је нову, дигиталну верзију подршке из прве психолошке помоћи – апликацију „Разговарајмо“. Доказујући Наташин став да само заједно, у међусекторској сарадњи, можемо да дођемо до већег броја корисника/ца у потреби и тако учинимо већи утицај на жељену промену, крајем ванредног стања Црвеном крсту Србије се обратио тим удружења лекара из Ниша, ОЦД основана 2011. године, који је осмислио ЛекарИнфо платформу и понудио да волонтерски направи апликацију за пружање прве психолошке помоћи.
Апликација је брзо израђена и нуди могућност аниномног заказивања и реализације двосмерне, поверљиве и бесплатне комуникације у форми коју корисник/ца изабере, било да је у питању SMS, видео или аудио позив. Психолошку помоћ на волонтерској бази пружају психолози из целе Србије у сарадњи са Друштвом психолога Србије. За сада апликацију највише користе млађи људи, превасходно SMS, и већински су у питању жене. Лидија наглашава да је доступност апликације двојако питање – заказивање јесте значајно брже, али за старију популацију представља изазов. Према Наташиним речима, сви ови канали комуникације доносе важно питање дигиталне (не)укључености као основе за искључивање одређених друштвених група. „Уколико узмемо у обзир податак да се на светском нивоу из буџета издваја само два одсто финансијских средстава за питања менталног здравља, а да сваки петнаести становник Европе има потребу за овом врстом подршке, ово питање се намеће као важно када промишљамо начине пружања подршке, а посебно у време пандемије“, њен је став о овом питању. Иницијално тражење подршке ван институција представља опцију за започињање бриге о личној менталној хигијени и за оне који би можда имали предрасуде на ову тему али, како Лидија наводи, ова врста сервиса, иако јесте незаменљив део, не би требало да буде замена за системска решења.
На трагу системских решења, односно стицања искустава и диверсификације података о резултатима, ЦКС је започео трогодишњи пројекат посвећен старијим особама и особама са инвалидитетом, у сарадњи са партнерским организацијама у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Косову*, који се фокусира на едукацију и оснивање сервиса пружања прве психолошке помоћи на даљину у циљу повећања отпорности на последице будућих фаза кризе. Како Наташа закључује, и ови напори ће послужити критичком сагледавању постигнутог, што би било неопходно учинити и на нивоу система, како бисмо били у стању да у будућим сценаријима унапређеним услугама успешно одговоримо на изазове.
У оваквом приступу услугама социјалног укључивања препознајемо принципе који се заснивају на посвећености, пажњи и повезивању постојећих ресурса, не губећи из вида основне потребе сваког члана/ице друштва. „Достојанство, то је увек био циљ и главна идеја. Наша мисија је да људи који су у потреби пре свега не изгубе осећај достојанства“, Лидијине су речи које заокружују идеју којом се аутори ових услуга и сервиса воде.
——-
*Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.
pdf [3 MB]
Оставите коментар