Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Годинама уназад пратила сам акције Фонда Б92, почев од оне за куповину дигиталног мамографа, па изградњу сигурних кућа за жене жртве насиља, Битке за бебе, Битке за породилишта и увек сам била преплављена двоструким осећањем: радошћу због успеха акције са једне стране и благе чежње, зашто не покрену и акцију где ће помоћи и најстаријим грађанима земље, међу којима је не мали број оних који су социјално искључени и итекако им је потребна помоћ. Али, увек бих помислила: „па да, стари никога не интересују…“, „њихови проблеми нису ‘ин’ теме…“ и слично. И онда, као гром из ведра неба деловао је на мене позив у септембру 2013. године да учествујем на састанку у Фонду Б92, управо на тему покретања хуманитарне акције за старије – оснивању Покрета 65+ за бригу о старијима.
Људи из управе Фонда Б92 су окупили представнике владиног и невладиног сектора, релевантног за питања старости и старења и за бригу о старијима и представили нам нову хуманитарну акцију намењену старијима и њене циљеве.
Објаснили су нам да кроз акцију желе да говоре: “о различитим проблемима старих људи, али не само нити пре свега о проблемима”. Желе да причају: “и о њиховим животиним искуствима, знањима, вештинама, потребама и жељама”. Да покажу: “да стари људи нису терет, већ богатство нашег друштва”. Да укажу: “да треба поштовати њихову мудрост, знање и храброст. Понекад морамо да се подсетимо зашто је од суштинског значаја да поштујемо старије особе. Колико тога су нам већ дали и колико тога још могу да нам пруже, на које све начине могу да нам олакшају наше путовање кроз живот. Да се научимо да поштујемо старије као што бисмо ми желели да нас поштују када остаримо”. Рекли су нам да је слоган акције “Стари нису ствари”.
Била сам потпуно преплављена и импресионирана. Питала сам се: „Боже, ко ли им је то све осмислио и ко ли је дао слоган акцији ’Стари нису ствари’?“. У тренутку сам схватила да све оно за шта сам се лично залагала, читав свој професионални век (за бољи положај најискљученијих старијих, за смањење дискриминације и обезбеђивање достојанственијег живота у старости, за поштовање њихових основних људских права…) и објашњавала то да се ми према старијима опходимо као да су објекти, а не субјекти у систему заштите, сада је сва та филозофија сложена у слоган од три речи, у коме је све речено: „Стари нису ствари“.
Данас, и после 6 месеци од почетка акције и кампање која афирмише позитивне вредности старијих, активно старење и има за циљ да врати самопоуздање и достојанство не малом броју старијих где је оно пољуљано и, коначно, да конкретно помогне онима којима је помоћ најпотребнија, подједнако сам усхићена и убеђена да кампања много више ради за добробит најстаријих грађана ове земље од онога што би за њих требало да ради и држава и друштво у целини.
Не зна се која од које акције Покрета 65+ је аутентичнија и оригиналнија. Да ли она на свечаном отварању изложбе „Стари нису ствари“ у Културном центру Београда, 09. новембра 2013. године, када су им сви „експонати“ на изложби били сами старији људи, са којима су посетиоци могли да попричају, да размене искуства… Или када су наредних дана промотерке – „мажуреткиње“ из Аде, кроз игру и плес преносиле поруке кампање:
- „Ја имам 65+ и лајкујем ти статусе“
- „Ја имам 65+ и патике за трчање“
- „Ја имам 65+ и још увек излазим“
- „Ја имам 65+ и живим пуним плућима“
- „Ја имам 65+ и тражим нове изазове“
Начин на који је уређен сајт кампање, а посебно део „Ризница 65+“, у коме су кроз слику и мало речи сачувани корисни савети старијих суграђана, а који би вероватно њиховим одласком били заборављени. Ништа мање није интересантан ни део у коме су испричане „Истините животне приче чији јунаци и поред својих година настављају да нас инспиришу, изненађују и охрабрују“.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар