Пише: Дражен Зацеро (Блог о социјалном укључивању)
Напомена за људе који знају све о смањењу сиромаштва:
Ипак прочитајте текст, има добрих фора.
Објашњење појмова:
Смањене могућности овде користим у значењу тога да неке категорије становништва имају смањене могућности у остваривању својих права и развоју потенцијала а да то није зато што су лењи или било којим другим разлогом који би имплицирао њихову одговорност.
Кроз пример потребе за руралним развојем да духовито појасним:
Живим у селу и сама та чињеница може бити фактор смањених могућности за лични и професионални развој јер у селу нема богата библиотека или позориште, док дођем до образовног и културног центра изгубим 2 сата до тамо и још 2 натраг тј. 4 сата времена за које бих могао урадити нешто корисно за себе и друге. И сам пут ме измори па и кад дођем кући немам одмах снаге да учим или радим. У граду када сте и сиромашни, има пријатељица комшије клавир па можете мало да вежбате ако сте проактивни и питате људе за помоћ. Тада она чувена: „Добро немаш, држава нешто д’ уради али шта си ти активно предузео да имаш?“ Е то је фора са селом, тамо је мања је вероватноћа да ће имати чак и пријатељ комшије клавир.
Директно у мету: тамо нема клавира и како ја да знам да сам можда музички геније.
Док ја чекајући бус први пут чујем за реч клавир на огласу „Превозим клавире – Остоја“ па на реклами за парфем видим клавир, па први пут одем у „Коларац“ где видим клавир уживо
Значи, да су ми родитељи имали лове и били довољно образовани да ме пошаљу на часове клавира, ја бих сада био пун ко брод, наступао по свету и тд. Уместо тога ја сам несрећни апсолвент права који савија арматуру на грађевини.
Шалим се, али није да не може бити и такав сценарио.
Шта чинити, када и како а да можемо и сами?
Почнимо од малих ствари, од малих ногу, од приступа информацијама, постоје многе ствари које су бесплатне а које можемо да искористимо да постанемо паметнији, да више путујемо и тд. Колико пута сте чули тај и тај добио нешто а ви такође испуњавате услове но нисте ни знали да то постоји? Не мисли се овде само не информације сазнате путем интернета него уопште узев.
Ево један пример добре праксе:
Пројекат: Омладински информатор у свакој школи – Омогућавање приступа информацијама за младе из свих школа
Шта је то и зашто је добро?
То је пројекат који је у току у општини Палилула и који ће допринети личном развоју свих ученика, а посебан допринос ће дати ученицима и ученицама који долазе из сиромашних категорија становништва или приградских села. Током овог пројекта они ће моћи да унапреде свој положај и квалитет живота тиме што ће им бити доступне информације о бесплатним садржајима, за које иначе не би имали прилику да сазнају, а који подижу њихове капацитете у смислу стицања нових знања, вештина и контаката.
Неинформисаност младих и недовољна видљивост младих волонтера и њихових активности у локалним срединама су проблеми на које се односи пројекат. Употребом нове технологије и методологије у раду и приступу младима пројекат тежи да утиче на решавање овог проблема. Наиме, поставиће се монитори – дисплеји у свим школама на општини Палилула (за почетак) и организовати групе од по 5 ученика и једног професора из сваке школе који би припремали материјал за емитовање.
(…)
Оставите коментар