Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Стефан Лазаревић (Блог о социјалном укључивању)

Више пута сам у текстовима писао о бављењу музиком и како сам почео да учим да свирам на клавијатурама. Сада ћу описати како сам почео да се интересујем за музику и како је она ушла у мој живот.

Као сасвим мали дечак сам заволео музику. Много сам волео да гледам музичке емисије на телевизији, да слушам различите музичке жанрове, затим да купујем касете одређених извођача, као и компилације са највећим хитовима. Са нестрпљењем сам ишчекивао да одређена касета изађе, како бих могао да је купим и уживам у музици. Не само да сам волео да купујем, преслушавам касете и гледам музичке емисије, већ сам знао и кад је ко од певача снимио одређену песму, за ког издавача је издао, ко су били композитори, текстописци, аранжери…

Код куће смо имали малу клавијатуру. Родитељи су ми обележили дирке нотама из C дур скале тако што су на њих лепили налепнице. Тако сам се упознао са нотама и почео да вежбам. Много сам волео да пуштам ритмове на клавијатури и толико ми се то допадало да сам био у стању да то радим по цео дан. Сећам се да ме је тата упозоравао да то не радим толико пуно.

Један пријатељ мог тате има музички студио и пошто је видео колико волим музику, понудио је да повремено дођемо тамо. Као прави музичар, улазио сам у глуву собу, стављао слушалице, користио прави микрофон. Он ми је пуштао матрице неких песама, ја сам певао, а он је снимао. Много сам то волео и био сам срећан што ми је то омогућио.

У то време смо имали и једну малу хармонику, коју сам много волео да развлачим, замишљајући себе као хармоникаша. На кутији те мале хармонике су се налазиле фотографије разних музичких инструмената. Често сам, док сам свирао, себе замишљао као певача, водитеља, музичара и шефа оркестра.

Док сам био мали, имали смо на компјутеру инсталиран караоке програм. Знао сам да велики део дана проведем слушајући караоке и певајући песме чије смо матрице имали. Тај програм има и опцију да прикаже једну малу клавијатуру, тако да могу да видим како се та песма свира, тј. који се акорди у њој користе и то ми сада помаже када хоћу да научим да свирам неку песму.

Док слушам песме обраћам пажњу и на аранжман. Занима ме и који су инструменти коришћени у извођењу неке песме. Понекад замишљам да сам и сам аранжер, размишљам како бих ја то урадио, или маштам да баш ја свирам.

Мој тата је са својим друговима када су били млади имао рок састав, а пре неколико година су се окупили и поново почели да свирају. У почетку сам долазио на њихове пробе само да их слушам и свирао клавијатуре на плаyбацк. Пошто су видели да волим музику, а у бенду нико није свирао клавијатуре, понудили су ми да свирам са њима, и решио сам да научим да свирам понеку песму из њиховог репертоара.

У мојој средњој школи је постојао хор, којим је дириговао директор школе. Имао сам обичај да свраћам на пробе хора кад год чујем музику. Пошто је директор видео да волим музику, укључио ме је у хор. Са члановима хора и директором сам наступао на матурским вечерима, телевизијама и приредбама и то је за мене било феноменално искуство.

Дешавало се да се изнервирам на часовима у школи па бих отишао код директора да му се пожалим на проблем који сам имао са ученицима или наставницима. Пошто је директор знао да волим музику, смиривао ме је тако што би ми одсвирао неколико песама. Након што бисмо завршили песме, слао ме је назад на час. Сличне ситуације су се дешавале и када сам сам почео да свирам. Имао сам обичај да када се изнервирам лупам по диркама клавијатуре толико јако да се оне сломе. Тата ме је упозоравао да то не радим, већ да свирам полако и нежно. И сада када се изнервирам, имам обичај да се смирујем тако што свирам, јер ме музика опушта у овим ситуацијама.

По завршетку мог школовања почели смо да тражимо нову клавијатуру на којој бих могао да свирам. Моји родитељи су знали да ме интересује аранжерство и да за ритам имам одличан осећај, па смо решили да купимо аранжерску клавијатуру на којој постоје ритмови. Коначно, једног дана када сам се вратио кући из града, на столу сам угледао професионалну клавијатуру и много сам се обрадовао. Од тада сам почео свакодневно да вежбам на њој. Знао сам врло често да велики део дана проведем свирајући, па сам то радио чак и до поноћи, због чега моји родитељи нису могли да ме дозову на спавање.

У почетку ми није било лако, нисам увек умео да изведем песму онако како сам желео па сам се нервирао и понекад желео да одустанем од свирања. У таквим ситуацијама сам чак тражио од родитеља да продају инструмент. Заправо ми је требало времена да се навикнем на инструмент, да се упознам са ритмовима и да научим како треба правилно да свирам. Раније сам записивао који су тонови у песмама, да бих могао лакше да запамтим, али ми је један пријатељ помогао да то превазиђем, тако што ми је показао како треба правилно да свирам, односно који распоред прстију да користим у одређеној песми. Објаснио ми је да, ако једну песму научим правилно да свирам, знаћу и многе друге правилно.

Много ми је значило и што ми је један рођак показивао како треба правилно да постављам прсте на дирке клавијатуре, затим и како да вежбам скале и акорде, зато што се кроз њих стиче најбољи осећај за свирање. Ове вежбе су ми пуно помогле да научим како да правилно свирам, а рекао ми је и интересантну чињеницу – ко научи да свира скале и акорде, тај је научио и да свира инструмент, колико год да је то досадно. После таквог истрајног вежбања, музичар може и да импровизује.

Када слушам или свирам неку песму, могу да препознам који се акорди користе у њој. Такође имам и способност да препознам из ког тоналитета пева неки певач. Када исту песму изводи неко други и промени тоналитет, одмах то коментаришем. Када учим да свирам неку песму, лако умем да је пребацим у други тоналитет, да бих могао да је отпевам ако ми је тоналитет превисок или пренизак. У томе су ми помогли савети једног пријатеља да кад учим да свирам неку песму, пробам да је свирам из свих тоналитета, да бих могао да је прилагодим певачу. Лако умем да препознам и који се ритам користи у некој песми. Интересантно ми је кад уочим да се у различитим песмама користе исти ритмови, или слична мелодија.

(…)

Текст „Како је музика ушла у мој живот?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.