Захваљујући пројекту „Треће доба” Удружења за локални развој из Каменице, најстарији мештани села надомак Ниша, сваког дана нешто побољшају у свом селу. Пример стварања бољих услова за старе, уз њихово самоучешће и, активирање шире друштвене заједнице награђено је међународним признањем за друштвену интеграцију које, трећи пут додељује ЕРСТЕ Фондација. Нишлије се са још две организације из Србије нашли међу 30 финалиста у конкуренцији од 1.800 пројеката читаве Европе.
Незваничне процене су да по селима Србије сами и заборављени од најмилијих али и од комшија живи нешто више од 42.000 бака и дека.
У брдским засеоцима Церје и Бреница надомак Ниша, захваљујући пажњи вршњака – тачније пензионера из оближњег села Каменица стари и сами редовне имају госте. Уз кесицу кафе и ратлука обиђе се свака кућа за коју се зна да је неко живи сам.
У оквиру пројекта „Треће доба” који је покренуло Удружења за локални развој из Каменице, пре две и по године, најстарији мештани месне заједнице општине Пантелеј, града Ниша, сваког дана нешто побољшају у свом селу. Једна од активности је и да посвете пажњу онима који немају никога.
Како каже Дејан Митић из Удружења било је довољно да се организује неколико састанака, укаже на потенцијале донаторе и агилни пензионери Каменице су се самоорганизовали.
– До сада су урадили толико тога да би млађи позавидели, сматра Дејан, уз објашњење да је основна идеја била да се уведе вршњачка подршка у циљу пружања помоћи старима у планинским крајевима југоисточне Србије
А да то што раде има смисла показао је недавни успех. У конкуренцији од чак 1.800 пројеката који су стигли на конкурс за награду ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију 2011. за читаву Европу управо њихов пројекат, са још два из Србије, нашао се у међу 30 финалиста.
На свечаној додели награда у Прагу Дејан Митић није веровао да ће управо активизам најстаријих из његовог села у коме је око 800 житеља постати пример за остатак Европе.
У групи „окосници” су Велимир Аранђеловић, Ненад Јовановић, Драгутин Ђорђевић, Веља Петровић и Илија Савић. Старине не крију да их је обрадовало признање. Ипак, времена за радост немају. У некадашњем Ватрогасном дому који су уз помоћ донатора општине, локалних јавних предузећа али и уз сопствени рад дотерали , окупљају се и планирају шта.
– Најпоноснији смо на мост који смо изградили преко Каменичког потока ка манастиру Светог Ђорђа, каже Велимир уједно и секретар Удружења и члан Црквеног одбора. Остали готово, у глас, набрајају шта је све учињено у последње две и по године. – Организујемо долазак лекара, за нас мушкарце али и наше жене, долазио је доктор да прегледа очи. Средили смо мало центар села са жардињерама а поставили смо оградицу испред амбуланте, уредили две чесме, надовезују се једни другима на реченице.
Посебно су поносни и на то што су женама за 8. март први пут организовали прославу.
– Није нам тешко. Знамо да млади морају да раде, да прехране породице. – Ми ипак имамо пензије и слободно време, каже Драгутин Ђорђевић. Али, све чешће нас питају шта сад радите да ли треба помоћ. На почетку је било и скептичних али сада кад се прошета по Каменици и виде шта је све урађено нема више неверних Тома.
Удружење за локални развој Каменица
Телефон: +381 (0) 18/652-577
Mail: miticdej@gmail.com
Оставите коментар