Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)

Мобилна комуникација и употреба нових технологија у животу као и у настави присутна је у све већој мери. Данашњи телефони достижу капацитете персоналног рачунара, могу стати у џеп и пружају приступ разним информацијама и изворима података на било којем месту на планети. Познато је да је употреба мобилних телефона на школским часовима наилазила на бројне предрасуде и забране, али данас у време Ковид-19 пандемије, постаје саставни део наставе. Употребом мобилне телефоније у стању смо да сакупимо и обрадимо повратне информације још за време наставе. QR кодови представљају један од забавних начина да код својих ученика/ца развијете дигиталне компентенције. Употребом QR кода у настави развијају се истраживачке вештине, аналитичке и логичке компетенције, као и вештине критичког размишљања.

Настава је организована тако да на почетку рада ученици/це добијају различите стикере на којима су исцртани симболи. Сваки симбол одговара једном радном месту, односно једној одређеној групи коју чини неколико ученика/ца. Свака група располаже са неколико мобилних телефона или таблета.

Наставник/ца прво представи QR код, његов технолошки развој и могућности употребе, а онда ученици/це добијају задатак – да инсталирају апликацију за очитавање QR кода на телефону или таблету. Након тога ученици/це добијају прве кодове. Свака група добија по један код који треба да очита. Ми смо се одлучили за обраду путописа – текста Пеђе Милосављевића „Потрага за пејзажима“, и то по деловима на начин да свака група добије један део кодираног есеја. Код може бити део текста или слика предела, препознатљиве знаменитости или опис историјске личности која је повезена са локацијом на путовању. Након очитаног кода свака група поставља свој код на одговарајуће место на немој карти Балканског полуострва.

Други део активности поразумевао је да се групама подели још по неколико QR кодова. Задатак је био да се очита нови QR код и да се пажљиво прати предавање о географији терена који је описан у тексту путописа. Када се спомене место на које се односи њихов код, ученици/е су излазили испред неме карте како би залепили QR код и осталим ученицима/цама представили шта се налазило на њиховом коду.

Путовање, на пример, може да крене од Београда ка Дубровнику. Како наратор у првобитном тексту путује возом, наставник у првом лицу објашњава како се одвија путовање. Први кодови приказују железничку станицу. Кроз презентацију се представљају основни подаци: ко су били први путници, када је кренуо први воз, док су ученици/це са кодовима добили фотографију станице или опис историјских чињеница о изградњи пруге. Анализирајући дате кодове који садрже текст или слику која прати презентацију, они су постављали кодове на мапи путовања која је била постављена на зиду учионице. Повезаност са различитим предметима види се када се на пример помене година оснивања прве железничке станице кроз запис која стоји урезан на згради железничке станице у Београду и исписан је римским бројевима које ученици очитавањем кода преводе у арапске цифре. Како се смењују места која путопис наводи, тако наставник/ца путем презентације на видео-биму представља свако следеће место, а ученици/це очитавају кодове, препознају о којем месту је реч, договарају се како ће да представе своји очитани код и постављају кодове на карту. На кодовима се налазе слике историјских личности (Александар Обреновић и Драга Машин), значајне грађевине (мост у Мостару, мост у Вишеграду, мост на Неретви), глумци, музичари (Бора Ђорђевић: Чачак), неки кодови су музички, односно песме које се односе на задато место (Чачак коло, песма Рибље чорбе „Задњи воз за Чачак”, музика из филма „Неретва”, песма „Миљацка”, дубровачки трубадури), сликари (Надежда Петровић), писци (фотографије Алексе Шантића: Мостар, Јована Дучића: Требиње, као и снимци њихових песама које говоре познати глумци). Употребили смо више од 40 кодова.

На крају смо добили нему карту Балканског полуострва попуњену кодовима која су проширила знање ученика/ца о путопису (есеју) који су обрађивали на часу српског језика и књижевности. У наставку рада ученици/це су регистровали платформу Quizzis, како би њихова знања била проверена. На крају теста, на видео-биму је приказано име ученика/це који је освојио максимални број поена, као и скала свих регистрованих ученика/ца и њихов резултат. Као додатна подршка ученицима/цама се демонстрира како да изврше регистрацију и како да креирају свој квиз. Онда им се задаје домаћи задатак да сами осмисле квиз који ће на неком од наредних часова да прикажу.

Овом активношћу смо хтели да направимо разлику од уобичајеног рада, односно да учионица буде окренута ученику/ци који истражује, сарађује, одговара на изазове и решава проблеме. Наставник учествује у заједничким активностима, усмерава и води до крајњег циља да све што је урађено буде представљено другим ученицима/цама и наставницима/цама, јер наш циљ је учење и проширено и унапређено сазнање о датој теми, а не само завршена мапа.

Многа деца осећају напетост и нервозу када раде у групи, па смо посебно радили на усаглашавању група и прилагођавању чланова/ица тима да могу да успесно сарађују. Деца са тешкоћама у учењу имала су проблеме комуникације у групи које смо решили подршком у комуникацији и пажљивим праћењем рада сваке групе од стране наставника/ца. Ова могућа напетост најчешће је последица забринутости за исход рада. То је изражено и код деце која по сваку цену хоће да постигну успех. Подршка наставника/ца остваривала се усменом похвалом, заједничким аплаузом одељења и публике која је наградила свако успешно решење. Код ученика/ца који су хиперактивни, повучени, стидљиви или агресивни често је присутно ометање пажње. Зато смо кроз пројектну наставу и комбиновани рад за столом у групи и кретање кроз учионицу, остварили приметну фокусирану пажњу ученика/ца током рада. Примена визуелно моторичког рада, постављање и читање кодова даје брзе повратне информације о оствареним исходима. Циљ нашег „путовања“ био је и представљање нашег рада колективу као пример добре праксе у раду са ученицима/цама са тешкоћама у учењу.

Код ученика који имају тешкоће у читању, групни рад је помогао у остваривању исхода учења кроз усмени део изражавања. Вршњачка едукација коју смо применили током наставе помогла је да ученици/це са слабијим успехом схвате употребу апликација у настави и да их непосредно користе. Нове технологије помажу у савладавању различитих тема, као што су географски појмови који се разматрају кроз слике, текст песме који се препознаје и памти путем дешифрованог кода, слика историјских личности које се откривају и повезују са местом рођења, или појам грађевине по којој се препознаје неки град. За ученике/це који отежано памте или слабије препознају ликове и недовољно познају градиво појединих предмета, очитавање са кодовима је допринело отварању нових сазнања на интересантан начин и унапредило је приступ настави. У једном делу активности, које је требало да ураде испред табле обележавањем на карти путовања, ученици са слабијим успехом били су заинтересовани да представе групи своја сазнања, што је било похваљено аплаузом свих присутних ученика/ца и наставника/ца. Сматрамо јако важним да се ученици/це са тешкоћама у учењу охрабре да сами покажу шта мисле и да буду део вршњачке групе чиме се укључују у рад целог одељења и настава има једнак утицај на све учеснике/це.

Од када смо почели да користимо QR кодове на часовима, предавања су постала много забавнија и интерактивнија, а ученици/це постају ангажованији за стицање нових сазнања. Ученици/це са тешкоћама у учењу су овај интерактивни начин учења прихватили изузетно добро и кроз евалуацију наставе потврдили су да је ово добар начин рада. Паметни телефони су онолико паметни колико ми знамо да их употребљавамо. Повезивањем књижевног дела у времену и простору, као и обрадом информација из историје, музике, географије, уметности, и њиховим повезивањем са књижевним делом, код ученика/це се успешно развија мултидисциплинарност.

Како кодови садрже текстове песама везане за пределе које обилазе, фотографије, историјске личности и догађаје, познате уметнике и писце као и јавне личности из светске музике и филма, на овај начин смо објединили STEAM и националну књижевност у духу дигиталне технологије.

———-

Текст „Кодирано путовање” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Бојане Митрићески Анђелковић и Слађане Јовић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.