Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Прегледајући пре неки дан вести на Интернету, сасвим случајно, наишла сам на вест под насловом „Километрима хода да би бесплатно лијечио“ на хрватском порталу provjereno.dnevnik.hr и, наравно, она ми је привукла пажњу. Помислила сам „Ето, и они у Хрватској имају сличне проблеме, вероватно неке старије људе који живе тамо негде у брдско-планинским селима, до којих се не може стићи никако другачије него пешке…“. Одмах сам отворила видео прилог да видим о чему се ради и мом изненађењу није било краја!
Видела сам познате ликове, Каролину, Вању, Славена… из Бабушнице и чула сличну причу оној са којом сам и сама имала прилике да се упознам само пре пар месеци, када сам била у селу Бердуј, удаљеном 15-ак км од Бабушнице. Тамо сам срела и упознала прегаоце из локалног Удружења „Лужничке рукотворине“ који обилазе старачка домаћинства у брдско-планинским селима општине у којима је крајње лоша инфраструктура, где нема ваљаних путева, амбуланти, апотека, пошта а понегде ни продавница… Чула сам приче готово свих старина из тог села које су се окупиле код сеоске продавнице да би се среле са нама из Београда и сетила се првог њиховог питања „Хоћете ли да нам мерите притисак?“ Како су рекли, неки годинама нису видели лекара, не долази им у село, а они немају паре да плате такси да иду у Бабушницу.
Лично сам се уверила колико им значи долазак Каролине, Вање, Славена и осталих који им донесу лекове, намирнице, насеку дрва и помогну што је потребно. Тада сам причала са Каролином и она ми је рекла како су, заправо, основале Удружење 2008. године, са првобитном намером да се баве очувањем традиције и обичаја, а када су кренуле у села да разговарају са старијима о обичајима, схватиле су колико је тим људима потребна помоћ, и практично, из најчистијег алтруизма, почеле да се баве и хуманитарним радом. Писале су пројекте, повремено добијале подршку за исте од Министарства рада, запошљавања… и других донатора, а понекад су ишле потпуно волонтерски и без икакве финансијске подршке и помагале тим људима.
Сетила сам се да је, захваљујући Траг фондацији и Иницијативи “ДоброЧиниТИ”, пре два, три месеца организована акција прикупљања новца да ово Удружење набави теренско возило које је неопходно за одлазак у удаљена села, али нисам знала какав је био исход те акције…
Када сам прегледала прилог, одмах сам назвала Каролину да је питам откуда прилог из њихове мале и неразвијене општине са југа Србије на хрватским медијима и, наравно, поделила сам са њом моју радост што сада имају и лекара у екипи. Питала сам је и за то теренско возило које је требало да набаве… Рекла ми је да теренско возило још увек нису купили, јер је прикупљено 200.000 динара, а за исто, половно им је потребно још најмање 150 хиљада.
Рекла ми је и да су конкурисали, у децембру 2014., код Министарства рада, запошљавања… за подршку њиховом Пројекту помоћи у кући управо старима из ових најудаљенијих села, али, нажалост конкурс је поништен и они средства нису добили. Како је у планинским селима њихове општине, која се налазе на надморској висини од 1.000 до 1.500м, снег увелико нападао и опстаје недељама, тим старинама које живе у искључиво старачким домаћинствима је неопходно да неко уђе у кућу, ако ни због чега другог, оно да би видео да ли су живи, да ли су промрзли и да ли имају минимум потребних намирница и лекова. Активисти Удружења „Лужничке рукотворине“ их нису заборавили и обилазе их и помажу им и у ситуацији када за то немају никакву финансијску подршку нити од локалне самоуправе нити било ког другог донатора.
Некада пешаче и километрима да би стигли до најудаљеније куће, и посетили старине које тамо живе. У појединим од тих села, искључиво и живе старији људи, јер је просечна старост становништва виша од 70 година. И њих је све мање, куће се празне, преостале продавнице затварају, школе су већ одавно затворене, а на њиховим зидовима сада су, углавном, умрлице – сведоци да је ту некада било живота…
(…)
Текст “Колико би тек било очајних и изопштених да нема ентузијаста?” Надежде Сатарић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар