Влада Републике Србије
У Србији, посебно у њеном централном делу, изазов за развој пољопривреде представља велика расцепканост и уситњеност парцела, као и лоша инфраструктура. Многи зато не желе да обрађују земљиште јер им се због таквих околности то не исплати. Једно од решење је комасација – поступак укрупњавања парцела и побољшања инфраструткуре који је до сада у већој мери рађен у Војводини. У осталим деловима Србије влада све веће интересовање за то а у седам општина на југоистоку Србије је, уз подршку ЕУ и владе Немачке, покренут пројекат комасације на укупно 5.500 хектара. У ЕУ се, како наводе у Управи за пољопривредно земљиште, запуштено земљиште сматра “луксузом” на који се плаћа порез.
Самостални саветник за питања комасације у Управи за пољопривредно земљиште у Министарству пољопривреде Томислав Павловић рекао је за ЕурАктив Србија да се са комасацијом у Србији поново, након покушаја 1992, кренуло 2006. године и то углавном у Војводини где је од тада урађена комасација на око милион и по хектара.
У Војводини се сада ради комасација на око 90.000 до 100.000 хектара док је у другим деловима Србије почела ове године. Између осталог, на југоистоку Србије су уз подршку ЕУ и немачке владе покренути пилот пројекти комасације у седам општина – Параћину, Неготину, Житорађи, Књажевцу, Пироту, Сврљигу и Бољевцу.
“У централној Србији се тек ове године почело са комасацијом после 25 година и управо је ових седам пројеката покренуло нове комасације – јављају се и друге локалне самоуправе, свесне предности комасације”, рекао је Павловић наводећи да се у Србији примењује немачки модел комасације.
Он је рекао да су на радионице у оквиру пилот појекта на југоистоку долазили и људи из Лесковца где је сада покренута комасација на 1.100 хектара. Такође, у Смедеревској Паланци се ради 7.570 хектара а очекује се да се за комасацију јаве и Ниш, Рековац, Деспотовац и Велика Плана.
Министарство пољопривреде је, према његовим речима, само за ову годину издвојило 280 милиона динара за нове комасације. Министарство, између осталог, финансира израду пројеката са 75% а са 25% локалне самоуправе.
Промена става код пољопривредника
Павловић је истакао да се променио однос грађана према комасацији. Како је објаснио, за разлику од искустава током аграрне реформе после 1945. када је држава одузимала земљиште, од 1991. почело је враћање одузетог земљишта те наследници којима је земљиште враћено сада имају другачији став према комасацији.
Често су ранијих година комасацију изједначавали са експропријацијом што данас није случај, поготову код млађих пољопривредника, рекао је Павловић.
Према његовим речима, комасација је сложен процес са више фаза од којих је једна од најбитијих утврђивање фактичког стања. То подразумева да се многи уговори, попут оних о замени, купопродаји земљишта или оставинских решења, који нису заведени у јавним књигама, земљиишним књигама или катастру земљишта, у поступку комасације проводе.
Што је јако битно, ове радње су ослобођене такси и пореза на промет, истакао је Павловић.
Он је нагласио и да је поступак комасације у свим фазама потпуно транспарентан, што подразумева да сви учесници у комасацији, односи они који поседују земљиште у катастарској општини у којој се спроводи поступак, буду обавештени и сва питања разјашњена. На томе се, како је додао, посебно инсистирало у пројекту на југоистоку Србије.
Павловић је рекао да су од помоћи и искуства становника суседних села који су прошли кроз комасацију и након првобитног отпора променили мишљење увидевши предности тога.
Он је као проблеме навео да нема довољно искусних извођача радова, као и неефикасне процедуре јавних набавки због чега се радови одлажу.
Самостални саветник у Управи за пољопривредно земљиште Александар Андрић је рекао за ЕурАктив да су предуслови за добро осмишљену комасацију и њено спровођење припрема поступка, извођење радова и коректна подела парцела, уз економску потпору и квалитетан рад добро обучене Комисије за комасацију.
Предуслов за рурални развој
Павловић је истакао да је комасација добра за рурални развој и једино решење да се задрже млади људи на селу, јер осим економичније обраде земљишта доприноси и бољем квалитету живота у селу. “То је прави пут да очувамо земљиште, да задржимо људе и омогућимо им да живе од пољопривреде”, рекао је он.
Комасација је широк процес у оквиру кога може да се одреди и земљиште за заједничке потребе, ако заједница у на пример у малинарском крају жели да изгради хладњачу. Комасација је и предуслов за добар систем одводњавања и наводнавања јер се исплати постављање цеви између разбацаних парцелама цевоводе кроз туђе имање, истакао је Павловић.
Александар Андрић из Управе за пољопривредно земљиште је рекао за ЕурАктив да је познато да је за централну Србију карактеристична велика расцепканост и уситњеност парцела, неправилан облик парцела, њихов велики број и удаљеност међу парцелама.
Он је додао да је за српску пољопривреду проблем и велики број старачких домаћинстава, неповољна старосна структура, као и то што се земљиште напушта јер обрада није економична.
Према његовим речима, изазови су и економски утицаји, образованост, лоша инфраструктура, и чињеница да комасација није рађена у последњих 25 до 30 година или је претходна прекинута претходна.
Пројекти у седам општина
На југоистоку Србије пројекти комасације покренути су у седам пилот општина. То је учињено у оквиру пројекта за унапређење управљања земљиштем на локалном нивоу који финансирају ЕУ и Немачка агенција за међународну сарадњу (GIZ). Ти пројекти треба да омогуће укрупњавање земљишног поседа, помогну у изградњи путева и друге инфраструктуре, и допринесу ажурирању података у катастру.
Циљ је и већа и економичнија пољопривредна производња и спречавање напуштања односно необрађивања земљишта, додао је Андрић који је самостални саветник у одељењу за заштиту и уређење пољопривредног земљишта у Управи.
Тим пројектима је укупно обухваћено 5.559 хектара. Просечна површина парцела је око 11 ари а очекује се да ће са смањењем броја парцела површина парцела порасти за 3-4 пута тако да ће изности између 40 до 50 ари, додао је он.
Процес, како је навео Павловић, траје најмање три године, а пред крај треће године када се уклони летина са парцела, ради се чишћење и крчење и приступа градњи нове путне инфраструктура, јер свака парцела мора да има свој прилаз. Прилази се сада пошљунчавају за разлику од раније.
У оквиру пројекта на југоистоку Србије завршен је пројекат путева и изабрани су извођачи и сада је у фази крчења, рекао је Павловић.
“До новембра ове године треба да уведемо у нови посед учеснике комасације”, рекао је он.
Андрић је рекао да се при избору општина за пројекат водило рачуна о спремности власника газдинстава односно земљишта да учествују у комасацији, да је реч о пољопривредним произвођачима и да им је пољопривреда услов за егзистенцију.
Како је додао, у обзир је узиман и број газдинстава, укључујући и пољопривредна предузећа, спремност општинских власти и локалних катастара да учествују, помогну и промовишу укрупњавање земљишног поседа, као и доступност и квалитет, односно тачност и усклађеност са реалним стањем катастарских података.
Високи стандарди ЕУ
У ЕУ се придаје велика пажња уређености земљишта зато што зо доприноси економској ефикасности пре свега на основу путне инфраструктуре а затим и преко друге инфаструктуре, као и заради, истакао је Андрић и као земље са добром праксом навео Аустрију, Немачку, Данску и Холандију.
Он је додао да постоје прописи на нивоу ЕУ који се морају поштовати али су специфицности препуштене земљама појединачно.
“Нарочито се велика пажња поклања заштити земљишта, што је повезано и са заштитом животне средине. Запуштено земљиште се сматра ‘луксузом’ који се и порески наплаћује”, рекао је он.
Аутор: Маја Познатов, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар