Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Чланице Европске уније спровеле су само 18% препорука Европске комисије за економске реформе чији је циљ да омогуће економски опоравак, показало је ново истраживање Европског парламента. Препоруке се углавном не поштују због отпора у земљи и, према оценама стручњака, више се поштују фискалне него макроекономске. Чланице Комисији замерају што је релативно блага са моћнијим чланицама а много захтевнија према слабијим и указују да Комисија не треба да им диктира, већ да више слуша њихове захтеве и потребе.

Резултати истраживања објављени пред самит ЕУ (26-27. јун), на коме треба да се одобре препоруке Комисије за појединачне чланице за 2014, потврдило је да чланице оклевају да примене оно о чему су се саме договориле.

Базирано на документима Међународног монетарног фонда, Организације за економску сарадњу и развој и Европске комисије, истраживање Европског парламента обухватило је реформе фискалне политике чланица, макроекономске и реформе других политика, попут оних на тржишту рада или на пољу финансијске стабилности. Појединачно су оцењене перформансе сваке земље и затим сврстане у три категорије – потпуно примењене препоруке (зелено), озбиљно се ради на њима (жуто) и нису спроведене (црвено).

Како су показали резултати истраживања, нпр. Белгија је у 2011. и 2012. години углавном била у “црвеном”, односно није спровела препоруке Комисије. Тако Белгија није смањила буџетски дефицит испод 3% бруто домаћег производа, није смањила порезе на рад а повећала оне који делују мање негативно на привредни раст, нити је увећала могућности за запошљавање људи са мигрантским пореклом.

Жолт Дарваш (Zsolt Darvas) са бриселског института Бројгел (Bruegel) каже да га резултати анализе нису изненадили.

“Земље обично раде оно што мисле да је најбоље. Оне разматрају оно што им Комисија каже али, у случају када се томе противе у земљи, не чуди што нису заинтересоване да то спроведу”, истакао је Дарваш.

Белгијски случај

Добар пример је белгијски систем индексације плата. Европска комисија жели да се тај систем “реформише уз консултације са социјалним партнерима” јер је, како је оценила, довео до инфлације плата и гура лоше плаћене раднике из радног односа. Међутим, тадашња белгијска социјалистичка влада је одбацила ту препоруку с образложењем да Комисија покушава са укине социјалне законе земље.

Иако Комисија сматра да систем индексације плата нарушава конкурентност Белгије, постоје и друга мишљења – белгијских социјалиста и синдиката.

Према истраживању Института европских синдиката (ETUI) објављеном у марту, Белгија је једна од десет чланица ЕУ у којима током кризе нису смањене плате.

За многе је белгијска аутоматска индексација зарада један од фактора “који су помогли да се избегне најгоре”.

“Када постоје различита мишљења, Комисија предложи, Савет одобри, а белгијска влада се не сложи и то је то”, коментарише Дарваш и додаје да многе земље кажу да им “Брисел диктира шта да раде а да уместо тога оне желе да дају налоге Бриселу и да се зато генерално Комисијине препоруке нерадо поштују”.

(Не)ефикасност Европског семестра

Међутим, у Европском парламенту расту бојазни да ће непоштовање препорука Комисије на крају “ослабити економску управу и поткопати економску стабилност у Европи”.

“Ако чланице не следе препоруке, у једном тренутку ризикујемо озбиљне проблеме са дефицитом, са конкурентношћу ЕУ. Те земље ће у једном тренутку бити кажњене што не поштују горњу границу дуга или дефицита. Поред тога, економска координација није само питање дуга или дефицита. То је такође пут да зона евра функционише као јединствена зона”, прокоментарисао је за EurActiv.com неименовани извор у Европском парламенту.

То мишљење међутим не дели стручњак бриселског института.

“У фискалној политици чланице се труде да поштују препоруке. Резултати су бољи у фискалној него у макроекономској политици. Неће ме изненадити да поштовање фискалних препорука достиже 50-60%”, рекао је Дарваш.

Он је такође упозорио да Комисија са макроекономским препорукама “јаче притиска” тзв. слабије чланице, као што је Шпанија, док је “знатно стидљивија” са препорукама земљама попут Немачке.

Тај стручњак је рекао и да “нема велика очекивања од Европског семестра уопште” и да на такав став указују бројне анализе, укључјући једну његовог института, које су показале да националне владе “не брину много због Комисијиних препорука”.

“Ипак, Европски семестар је користан јер покреће дискусије али, ако погледамо колико је ефикасан, питам се да ли он то уопште може да буде”, закључио је Дарваш.

Извор: EurActiv.rs