Влада Републике Србије
Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици ступила је на снагу 1. августа 2014. године. Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту Аутономног женског центра, ово је важан корак у историји женског покрета, као и подсетник колико још тога треба да буде учињено да би се побољшао положај жена и њихове деце која су преживела насиље.
“Конвенција је свеобухватни инструмент на европском нивоу који препознаје насиље према женама, који је до сада ратификовало 13 држава, а потписале 23 државе. У наредном периоду потребно је обезбедити њену пуну примену, на коју се обавезују државе потписнице, да би се ефектно деловало у правцу сузбијања насиља према женама.
Четири важне теме Конвенције укључују превенцију, заштиту и подршку жртвама, гоњење и кажњавање, као и интегрисане политике и праћење.
Превенција подразумева спречавање насиља према женама и насиља у породици како би се спасили многи животи и смањила људска патња. Конвенција наводи захтеве за владе држава, укључујући обуку професионалаца који долазе у контакт са жртвама насиља, сарадњу са НВО и укључивање медија и приватног сектора у искорењивање родних стереотипа и предрасуда. Поред државе, важно је да се сваки појединац супростави родним стереотипима, штетним обичајним и традиционалним праксама и дискриминацији жена.
Заштита: Конвенција тежи да жртвама и сведоцима насиља пружи заштиту и подршку, што укључује интервенцију полиције и заштиту путем општих и специјализованих услуга подршке, као што су сигурне куће, SOS телефони, кризни центри за жене које су преживеле сексуално насиље и слично. Наглашава се да је важно осигурати да жртве имају приступ релевантним информацијама о доступним услугама подршке и заштите.
Гоњење и кажњавање: Конвенција захтева да различити облици насиља према женама и насиља у породици буду кажњиви законом, те да државе потписнице уведу нова кривична дела, као што су психичко насиље, прогањање, генитално сакаћење жена, присилни брак, присилни побачај и стерилизација. Она такође захтева процену ризика, постојање хитних мера заштите, поступке по службеној дужности и делотворне и сразмерне санкције, које одвраћају од вршења кривичних дела.
Интегрисане политике и праћење: значајно је осигурати да државе потписнице поштују своје обавезе, што значи да ступањем Конвенције на снагу група независних стручњака/-иња, као и Комитет представника/-ца држава прате до које мере државе потписнице примењују Конвенцију.
У циљу подршке ратификацији и примени Конвенције, 2013. године покренута је кампања Потписујем.орг, као део регионалног пројекта ‘Удруженим напорима – ка новим европским стандардима у заштити жена од родно заснованог насиља’, који води Аутономни женски центар. Кампања је истовремено реализована са партнерским организацијама у земљама Западног Балкана (Босна и Херцеговина, Македонија, Србија) и државама чланицама ЕУ (Словенија, Хрватска и Аустрија) и Европским женским лобијем (EWL). Основни циљ пројекта је допринос успостављању свеобухватних законских решења и политика за заштиту жена од насиља на Западном Балкану, као услова за достизање демократије, испуњење људских права, социјално укључивање и усклађивање са европским вредностима. Пројекат је усмерен на подстицање држава да ратификују Конвенцију, а затим да ускладе своје законе и политике са стандардима Конвенције, као и на праћење њене примене. Све активности кампање су доступне на интернет презентацији Potpisujem.org, ФБ страници I Sign Campaign и Twitter @ISignCampaign.
Поздрављајући ступање на снагу Конвенције против насиља према женама, Аутономни женски центар подсећа Владу Републике Србије и надлежна министарства да још увек нису предузете одговарајуће активности поводом обавеза које су преузете потврђивањем ове Конвенције.”
Извор: www.womenngo.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар