Влада Републике Србије
Кључна реч последњих година у процесима развоја, од социјалног укључивања до маркетинга, чак бисмо могли рећи у свакој делатности и индустрији у савременом технолошком контексту, је заједница. Идеје и иницијативе које проналазе интегрисане начине да реше конкретне проблеме и унапреде квалитет живота конкретних људи, у конкретном контексту издвајају се као лидери својих пракси. Социјалне раднице и наставни кадар са катедре за социјални рад на Факултету политичких наука у Београду управо представљају такве лидерке и главне актерке ове успешне приче.
„Ми смо желеле да направимо интервенцију у тај осећај беспомоћности“, започињу своју причу професорка Невенка Жегарац и стручне сараднице са катедре за социјални рад Факултета политичких наука, Славица Милојевић, Гордана Марчетић Радуновић и Ивана Сератлић. Повод за разговор је интерактивна платформа КонекТас, направљена у сарадњи са UNICEF-ом и уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID).
На почетку ванредног стања и кризе изазване коронавирусом (COVID-19), ове социјалне раднице су препознале и упитником испитале потребе заједнице практичара у систему социјалне заштите за неопходним сервисима у ситуацији непознатној свима. Првобитна идеја била је да се направи виртуелна дестинација која ће пружити информације и прилике за волонтирање у складу са свим принципима социјалног рада и аспектима очувања личне и колективне здравствене безбедности. Вођене потребама заједнице која је online и offline почела рапидно да расте, КонекТас је од платформе намењене волонтирању прерастао у дигиталну дестинацију на којој практичари и практичарке у систему социјалне заштите, академска заједница и студенти социјалног рада и социјалне политике могу да упознају и умреже се са колегама, дискутују о потенцијалној сарадњи, упознају се са најновијим истраживањима, најбољим праксама и конкретним материјалима за практичну и брзу употребу, као и да приступе мапама о новоуспостављеним услугама које настају као одговор на ургентне потребе посебно осетљивих друштвених група. Од априла до 15. јуна на платформи је преко осамсто учесника/ца присуствовало на 7 вебинара, 4 регионална, 10 супервизијских састанака и 17 дискусионих група. Теме су концептуално биле усмерене ка, како ауторке платформе кажу „помагању помагачима” и од почетка су одговор на њихове првобитно испитане потребе. У том смислу, теме су покривале широк дијапазон потреба: од конкретних техника бриге о личном менталном здрављу у стресним ситуацијама, преко могућности хитног збрињавања услед насиља у породици за време COVID-19 кризе до вебинара на тему улоге Црвеног крста током COVID-19 кризе. Број реализованих интерактивних активности у овим околностима делује импресивно али процеси развоја који су их пратили су заправо повод за учење и артикулацију нових модела.
Избору тема се приступило партиципативно, са идејом да платформа представља дигитални простор у коме ће водећи принципи бити заједништво, припадање и поверење, како је то описала Славица Милојевић. Управо питање поверења издваја се као кључна идеја у разумевању мотивације и потребе за оваквом праксом. Гордана Марчетић Радуновић, додатно и практичарка психо-драме, приближила нам је важност разумевања улоге трауме у проналажењу модела социјалног укључивања који ће моћи да буду основа унапређивања како локалног тако и регионалног друштвеног контекста. Узимајући у обзир регионално историјско наслеђе, она истиче да подржавајући помагаче, социјалне раднике, психологе, терапеуте и бројне друге актере социјалног укључивања и подршке, ми креирамо предуслове грађења одрживих социјалних сервиса који потичу од и креирају се за своје суграђане и суграђанке.
Почетак развоја платформе обележио је упитник за практичаре и практичарке социјалне заштите, затим је реализовано мапирање локалних иницијатива и у складу са овим закључцима великом брзином је креиран простор за практичаре/ке социјалног рада и студенте да, према речима Иване Сератлић, у сасвим неизвесној ситуацији крену ка снагама, решењима и одговорима. Ауторке платформе наглашавају да су развој платформе свесрдно подржале службе Факултета – од службе за информационе технологије до колега са катедре и пре свега сами студенти/киње, који су добили прилику да равноправно допринесу у избору тема као што је на пример „Како од дипломе до првог посла”. Дигитално лице платформе пратио је и наставља да прати неуморан рад на терену – брзина реаговања и регионални карактер су у великој мери одраз кредибилитета ауторки и развојног тима који су, како ауторке кажу, упућивали позив заједници да се прикључи. Небројени телефонски разговори, размена идеја и брза интеграција откривених потреба и регионалних искустава, одраз су капацитета ових лидерки за учењем. А то је, према чувеном футурологу Алвину Тофлеру, компетенција савременог доба. Наша способност да научимо, одучимо се и поново учимо, додала бих, са својом заједницом, је резилијентност у лидерству који савремени изазови од нас изискују.
На тему теоријских оквира који представљају основ изградње ове платформе и процеса који је чине јединственом, професорка Жегарац наглашава да је њихова основа управо сам социјални рад. „Идеје су ресурс. Размена је ресурс. Мрежа је ресурс. И ми их стварамо у комуникацији са заједницом”, професоркине су речи које осликавају овај изузетан подвиг.
Како је платформа настала између физичког и дигиталног простора, и њен даљи развој наставља да то одражава. У наредном периоду, како и када буду дозвољавале прилике усред коронавируса, планирана је хуманитарна свирка чији ће приход бити намењен иницијативи Солидарна кухиња у Београду.*
Ово је прва од планираних многих акција прикупљања финансијских средстава за практичаре/ке које је платформа повезала својим умрежавајућим напорима. Следећи кораци везани су за изградњу одрживости платформе и њеног развоја, али тим ових лидерки наглашава да је избор партнера за њих такође питање комплементарних мисија. Неки од домена у којима има потребе за подршком су PR, промоција, као и техничка подршка. Нека овај чланак послужи, као и претходне успешне приче, као позив да се овој мисији придружите. Ретки су и драгоцени они који своје професионално и приватно деловање не раздвајају већ их чине специфичним и уникатним. Када нам ове саговорнице кажу да су водећи принципи њиховог деловања „увежи, повежи и удружи”, на нама је да тај позив препознамо. Солидарност није циљ већ начин живљења и деловања, и зато, по речима професорке Жегарац из критичног првог месеца кризе, ова (свака, прим.аут) недеља је кључна!
*Напомена: само одржавање догађаја је одложено због ситуације са пандемијом и повећаног броја заражених.
pdf [3 MB]
Оставите коментар