Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Нова Европска комисија, на челу са бившим премијером Луксембурга и челником евро групе Жаном Клодом Јункером, почиње мандат 1. новембра. По први пут Комисија ће заправо имати два лидера, будући да је предвиђена функција првог потпредседника, позиција на коју је именован холандски социјал-демократа Франс Тимерманс. У бриселским институцијама неки чак сматрају да ће Тимерманс бити тај који ће држати узде, а као разлоге за та нагађања наводе Јункерове здравствене проблеме, уморан изглед, али и жељу да задржи пребивалиште у Луксембургу.

Нови председник Комисије, 59-годишњи Јункер, заузеће канцеларију на 13. спрату седишта Европске комисије, зграде Берлемон (Berlaymont). Први потпоредседник Комисије, 53-годишњи холандски социјал-демократа Франс Тимерманс и други комесари биће на нижим спратовима.

Јункер је током именовања Европске комисије у Европском парламенту 22. октобра послао јасну поруку да ће обављати функцију председника, али и да жели да Тимермансу да значајну улогу и да социјалисте у вођењу Комисије тесно веже за конзервативце.

“Ја сам председник. Међутим, добар део овлашћења пренео сам потпредсендику. Франс Тимерманс је моја десна рука, а надам се да ће бити и лева”, рекао је Јункер.

Ове речи су код неких званичника и службеника у Бриселу побудиле извесне сумње, појачане његовим често уморним изгледом.

“Боле га леђа и колено од тешке аутомобилске несреће из 1989. године”, наводе у окружењу новог председника Комисије. Додају и да је на њега утицала и жестока кампања на европским изборима, током које је морао да се брани од оптужби за алкохолизам.

Утисак да ће бити “председник са пола радног времена” додатно потхрањују његове сопствене алузије на “одсуства”, као и жеља да пребивалиште задржи у Луксембургу и да ограничи званична путовања.

Јункер је зелео да Комисија буде политички јака. У њој су четири бивша премијера, два бивша министра спољних послова, два бивша министра економије и седам чланова одлазеће комисије.

“Комисија неће бити ни генерални секретаријат Савета” држава чланица “ни слуга Европског парламента”, упозорио је Јункер.

Тимерманс ће бити координатор Комисије. Овај деликатни дипломата, полиглота и бивши шеф холандске дипломатије оставио је веома јак утисако током саслушања пред Парламентом и многи европски званичници већ га сматрају правим шефом Комисије.

Ослобођен обавезе да се бави организацијом система, велики заступник европских интеграција Јункер моћи ће да “се бави политиком” и одигра улогу арбитра, оценио је један европски званичник.

Шеф Јункеровог кабинета и његова сива еминенција је млади немачки кадар Мартин Селмајр. Он је упрегнуо сво умеће у избор Јункера, којем је претходила кампања пуна замки, и противно вољи немачке канцеларке Ангеле Меркел и бритнаског премијера Дејвида Камерона.

Овај 43-годишњи правник, бивши портпарол којег је у шефа кабинета именовала бивша комесарка за правосуђе Вивијан Рединг, познаје Комисију до детаља. Он је и творац замисли о новој структури Комисије, у којој има седам потпредседника који на известан начин усмеравају и ограничавају одлуке комиесара. То омогућава председнику Комисије и његовом кабинету да се поставе у улогу арбитра и задрже контролу над збивањима.

Неки посланици овакав механизам сматрају “изопаченим”, чак “макијавелистичкм”.

“Немам никакве сличности с Макијавелијем. Ја сам немачки хришћански демократа”, брани се Селмајр.

Међутим, више европских извора наводи да он већ више месеци повлачи конце из сенке и да жели да настави да остварује утицај.

У самој Комисији има много непријатеља, који ишчекују неки погрешан потез.

Озбиљне тензије у Комисији изазвала је јегова одлука да измени одговоре шведске комесарке Сесилије Малмстром уочи њеног саслушања пред Европским парламентом, без консултација са њом. То је разљутило ову комесарку, која преузима ресор трговине а са њим и осетљиво питање трговинских преговора са САД.

“Такве су Селмајрове методе”, рекао је један од његових противника шкргућући зубима.

Осим Јункера и Тимерманса, Комисију чине

Федерика Могерини (Federica Mogherini), шефица дипломатије ЕУ, односно званично висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, уједно и потпредседница Комисије. Да би преузела ову улогу Могерини је дала оставку наместо шефице италијанске дипломатије. Била је активна у италијанским делегацијама у NATO и Савету Европе.

Остали потпредседници:

Кристалина Георгијева (Георгиева) из Бугарске, комесарка за буџет и људске ресурсе, која је у претходној Комисији била задужена за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и одговор на кризу. У досадашњој каријери била је и у Светској банци, између осталог као директор те институције за Русију.

Андрус Ансип из Естоније, задужен за јединствено дигитално тржиште. Он је бивши премијер Естоније, активан у Алијанси либерала и демократа за европу (ALDE), групе либералног центра у Европском парламенту.

Марош Шефчович из Словачке, задужен за енергетску унију, бивши је потпредседник Комисије за међуинституционалну сарадњу и администрацију, са искуством у словачкој дипломатској служби.

Валдис Домбровскис из Летоније, задужен за евро и социјални дијалог, припадник је Европске народне партије десног центра (EPP) и бивши премијер.

Јирки Катаинен (Jyrki) из Финске, задужен за радна места, привредни раст, инвестиције и конкурентност, био је у претходној Комисији од јула 2014. задужен за економска и монетарна питања. Његова партија припада Европској народној партији.

Комесари:

Гинтер Етингер (Guenther Oettinger) из Немачке, задужен за дигиталну економију и друштво, из Хришћанско демократске уније немачке канцеларке Ангеле Меркел, заузимао је високе позиције у покрајини Баден Виртемберг.

Јоханес Хан (Johanes Hahn) из Аустрије, у чијем ресору су европска политика суседства и преговори о поширењу, у претходниој Комисији је био задужен за регионалну политику. Бивши је министар правосуђа, науке и истраживања.

Сесилија Малмстрем (Cecilia Malmstroem) из Шведске преузима ресор трговине, док је у претходној комисији била задужена за унутрашње послове. У њену политичку каријеру убраја се и место министарке за ЕУ питања.

Невен Мимица из Хрватске води ресор за међународну сарадњу и развој. У претходну комисију ушао је по приступању његове земље ЕУ 2013. године и ио задужен за заштиту потрошачка. Из Социјалдемократске партије је, каријерни допломата и бивши министар за европска питања.

Мигел Аријас Кањете (Miguel Arias Canete) из Шпаније задужен је за активности очувања климе и енергетику. Из Хришћанско-демократске странке је, која припада Европској народној партији, био је два пута министар пољопривреде, а у искуство му спада и функциоја јавног тужиоца.

Кармену Вела (Vella) са Малте добио је ресор заштите животне средине, поморских питања и рибарства. Из Лабуристичке партије је, био је министар туризма и индустрије.

Витенис Андриукаитис (Vytenis) из Литваније добио је ресор здравства и безбедности хране. Бивши је министар здравља.

Димитрис Аврамопулос из Грчке комесар је за миграције, унутрашње послове, држављанство и права грађана ЕУ. Био је министар спољних послова, одбране, као и здравља и туризма. Каријерни је дипломата.

Маријан Тисен (Marianne Thyssen) из Белгије задужена је за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге. Ова правница је била активна у одборима Европског парламента од 1992. године, а била је и на водећим позицијама у организацији за мала и псредња предузећа Унизо.

Пјер Московици (Pierre Moscovici) из Француске задужен је за економска и финансијска питања, опорезивање и царине. Био је министар економије од 2012. до 2014. и потпредседник Европског парламента од 2004. до 2007. године.

Христос Стилијанидес (Christos Stylianides) са Кипра води ресор за хуманитарну помоћ и управљање кризом. Био је портпарол Владе Кипра и активан у промоцији приступања Кипра ЕУ и приближавању делу Кипра под турском контролом.

Фил Хоган (Phil) из Ирске задужен је за пољопривреду и рурални развиј. Политичар је више од три деценије, из странке Фине Гаел.

Џонатан Хил (Jonathan Hill) из Велике Британије комесар је за финансијску стабилност, финансијске услуге и тржишта капитала. Током каријере при британској влади био је укључен у велику реформу образовања.

Виолета Булц из Словеније задужена је за транспорт. Њена каријера углавном се одвијала у телекомуникацијама, између осталог је била потпредседница регионалног оператера Телемах и власница компаније Вибаком (Vibacom) за иновативна пословна решења. Именована је за потпредседницу владе у 2014.

Елжбиета Бјењковска (Elzbieta Bienkowska) из Пољске комесарка је за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећа. До сада је била потпредседнцица владе и министарка инфраструктуре и развоја у 2013. и 2014, као и министарка регионалног развоја.

Вера Јурова из Чешке води ресор правде, потрошача и родне равноправности. Била је министарка регионалног развоја, као и консултант за припреме пројеката за ЕУ фондове и развојне пројекте, са портфолиом у више земаља.

Тибор Наврачич (Navracsics) из Мађарске задужен је за образовање, културу, младе и спорт. Овај доктор политичких наука имао је универзитетску каријеру и функције у граду Веспрему.

Корина Крецу (Cretu) из Румуније добила је ресор регионалне политике. Дуго је активна у румунском парламенту.

Маргрете Вестагер (Margrethe) из Данске комесарка је за конкуренцију. Била је министарка економије и министарка унутрашњих послова, као и потпредседница владе.

Карлос Моедас (Carlos) из Португалије води ресор за истраживање, науку и иновације. Био је државни секретар ангажован пре свега за структурне реформе током програма помоћи Португалији, а био је активан и у португалском парламенту.

Извор: АФП и С.В., преузето са www.euractiv.rs