Влада Републике Србије
Унапређивање мобилности студената повећава ниво образовања, али универзитети у Србији се и даље суочавају са изазовима на том пољу, оценили су учесници скупа “Искуства и перспективе у организацији кредитне мобилности”.
Учесници скупа, у организацији Фондације Темпус – Еразмус+, Министарства просвете и ЕУ Инфо центра, су као неке од главних изазова навели потребу за информисањем студената о могућностима размена и давање подршке страним студентима.
Управитељ Фондације Темпус-Еразмус+ Марија Филиповић – Ожеговић је рекла да фондација заговара мобилност као прилику да студенти део студија проведу у иностранству.
Европска унија определила је око 20 милиона евра за пројекте кредитне мобилности у високом образовању за земље Западног Балкана кроз нови програм Еразмус +. Он пружа много већу флексибилност у сарадњи од претходног Еразмус мундус програма, јер преко универзитета и високих школа сваки факултет, катедра или институт могу да склапају уговоре о размени студената и наставника. Процењује се да ће размена бити удвостручена, због чега је веома важно да високошколске установе буду спремне за те изазове, рекла је Филиповић – Ожеговић.
„Овај скуп је замишљен као неки вид припреме за конкурисање за пројекте мобилности, али и ради информисања како да се високошколске установе понашају када први студенти почну да одлазе на европске универзитете, али и да страни долазе на високошколске установе у Србији. Та размена ће бити двосмерна. Сматрамо да је веома важно да они чују каква су искуства универзитети досад имали са признавањем положених испита, како изгледају те процедуре, јер студенте највише брине који курсеви ће им бити признати када се врате на матичне факултете“, рекла је Филиповић – Ожеговић.
„Најважније је да факултети одлуче шта желе од мобилности, да ли им је приоритет да усавршавају млађе наставнике и асистенте или да шаљу и примају студенте. Важно је и да се томе стратешки приступи, односно да одлуче да ли ће се размена радити по принципу сличности, различитости или комбинацијом та да принципа, да кад добију позив за учешће, виде да ли им одговарају ти студијски програми. Такође морају да знају шта ће са студентима који ће код њих доћи, да ли ће им организовати менторски рад, да ли имају програме на енглеском… Све то је неопходно да би мобилност била квалитетна и у функцији унапређена наставе“, истакла је Филиповић – Ожеговић.
Помоћник министра просвете Зорана Лужанин је оценила да је мобилност студената једна од ствари у којима академска заједница Србије није достигла ни ниво „шестице“, иако је мобилност значајна као сигуран начин подизања нивоа образовања.
Она је рекла да постоји потреба да студенти који су били у разменама пренесу своју искуства другима и додала да министарство просвете жели да Србија ове године добије стратегију интернационализације високог образовања.
Цену неозбиљног схватања мобилности ћемо видети кроз пет или десет година, када студентима из Србије буду отворени универзитети широм Европске уније, рекла је она.
Представници универзитета у Београду, Крагујевцу и Новом Саду су нагласили да студенти и универзитетско особље нису довољно информисани о могућностима за мобилност и да постоје проблеми око признавања оцена стечених у разменама.
Милица Спасојевић, са Универзитета у Крагујевцу истиче да је на том универзитету од 2009. до 2014. акценат био на одлазној мобилности.
„Програм Еразмус+ је свеобухватнији и уноси нови модел рада, па је потребно да томе прилагодимо и наше процедуре. Универзитет у Крагујевцу је припремио Правилник о учешћу универзитета у кредитној мобилности Еразмус+ програма, а успостављена је и мрежа Еразмус+ координатора, како би се обезбедио системски приступ новом програму и постигла ефикасна комуникација и координација активности – каже Спасојевић.
Универзитети у та три града су увели више начина за пружање подршке студентима, као што су часови страних језика и помоћ приликом израде апликација.
Извор: euinfo.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар