Крупним корацима од “Достигнућа младих у Србији” до Шведске : Инклузија

Пише: Нада Стевановић (Блог о социјалном укључивању)

У Средњој школи „Свети Ахилије“ у Ариљу већ дужи низ година организујемо и успешно спроводимо програм ученичка компанија. Ми смо се у програме развоја омладинског предузетништва укључили 2007. године на позив организације “Достигнућа младих у Србији”, оформивши ученичку компанију, која је исте године освојила друго место на регионалном такмичењу. Две године касније компанија осваја прво место на националном такмичењу и учествује на европском такмичењу на Сардинији.

Сваке следеће године формира се по једна ученичка компанија, а онда школске 2012/13. у школи успешно раде три, па у следећој школској години четири компаније различитих делатности и ове године две компаније. У овој школској години на Национално такмичење најбољих ученичких компанија пласирале су се две ученичке компаније из Ариља, Фит енд свит и Џуниор вижн, а победник такмичења ће Србију представљати у Берлину.

Озбиљност свог рада, функционалност производа, пословност и шарм, убедљиво пред жиријем показују ученици организовани у стабилну јединицу спремну да одговори захтевима савременог живота и пословања. Сви они су окупљени око исте идеје и са истим циљем: организовани у тимовепредстављају своје знање и креативност, укључују се у свет бизниса и стичу вредна искуства о пословању. Уче о производњи и како да савладају тржишне захтеве, а све то ће им омогућити развој њихових стварних потенцијала, обезбедити зараду и помоћ у оквиру едуковања грађана на очувању циљева од општег интереса.

За сјајне успехе ариљских ученика и моје, као њиховог ментора, стигла је потврда у виду награде Најбољи наставник године 2014., и сведочи о томе колико се са овим ученицима ради и колико су они спремни да понуде друштву.

Моје речи се не бодују на такмичењима и конкурсима, али се надам да могу допринети да сви који ово читају препознају искрену намеру да се подржи омладинско предузетништво, баш као што су то уочили и представници партнерске школе из Шведске.

Мислила сам да сам захваљујући раду у ученичким компанијама достигла сам врх успеха и резултата ученика, уз признање које ми је лично додељено, као и привилегијом да две године за редом будемо на пријему у америчкој амбасади поводом Дана независности…

Међутим, онда је дошла Шведска. Баш ми смо, на основу свега што сам до сада изнела, одабрани да будемо сарадници Швеђанима у оквиру пројекта којим Европска унија подржава рад заједничких ученичких компанија и културолошку размену ученика.

Група од десет шведских ученика и пет наставника била је у Ариљу почетком октобра 2014. године, а онда смо ми посетили њих у марту ове године. У оквиру осамнаестодневног боравка обишли смо многа места, културне споменике, упознали се са различитом културом, другачијим начином рада школе, пробали неку другу храну.

Срели смо се са једном, за нас потпуно другачијом културом, коју, чини ми се поприлично боји мултинационална средина каква је Шведска. Право одушевљење сам доживела на уласку у школу, којом тихо, без неке галаме и јурњаве у изузетно великом простору циркулише више од хиљаду ученика, оних белих и црних, забрађених или са косим очима, у колицима или пак вођени од стране другог. Сви су они у школи исти, смеју се, друже се и сви носе лап топ који им је основно средство за рад, а који су добили уписом у школу. Тај огроман школски простор са много ходника, учионица, личних кабинета наставника, великим рестораном, већим бројем специјализованих радионица за оспособљавање ученика у негимназијалским смеровима, изгледа нетакнуто. Ентеријер школе се, кажу, мења на сваке три године, како би се подстакла производња у држави, а ето простора и да се са половном опремом помогну руралне средине.

Ми смо били њихови гости, па су се тако према нама и опходили. Трудили су се да нам боравак буде удобан, да упознамо што више, да остваримо пуну сарадњу, да нам обезбеде услове да реализујемо циљ пројекта. Нисмо дангубили. Наши ученици, који су прошли обуку програма ученичке компаније, показало се да су далеко оспособљенији у овој области од својих вршњака у Шведској. Поставили су им неке нове стандарде у оквиру развоја ученичке компаније од пословне идеје до коначне презентације, иако су ученичке компаније у Шведској обавезан део школског програма за разлику од нас где је то ваннаставна активност. Нису крили одушевљење када су видели спретност и умешност наших ученика, иновативне производе, а посебно креативност при осликавању штанда у оквиру припреме за сајам. Међу 221–ом ученичком компанијом на сајму, мислим да није било посетиоца који се није позитивно изразио о раду српских ученика. Све похвале смо уживали и од представнице српске амбасаде у Шведској, од председника Привредне коморе града Јевла, и великог броја наших људи са којима смо се срели. Тај осликани штанд, замолили су нас да остане непромењен како би они својим ученицима на часовима показивали то као пример позитивне праксе.

(…)

Текст “Крупним корацима од “Достигнућа младих у Србији” до Шведске” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.