Влада Републике Србије
Пише: Николета Косовац (Блог о социјалном укључивању)
Одувек сам имала проблем са разним нетранспарентним хуманитарним акцијама у којима се најшира јавност позива на сакупљање новца за помоћ разним угроженим и маргинализованим групама, на овај или онај начин, овде или онде, од стране разних организација, иницијатива, формалних и неформалних група, али оно што, чини ми се пречесто, измакне јесте каква је то тачно врста помоћи и да ли и када је ти крајњи корисници уопште добију.
Нова година и Божић су све ближи, а празнична атмосфера је идеална за овакву врсту акција, а и моју додатну сумњичавост и скепсу. Ипак, из године у годину интернационална иницијатива «Купи ништа дан» ме сваки пут све више и више одушевљава.
Све је почело пре десет година у Канади, када је један уметник организовао протест у свом граду против конзумеризма који превазилази све границе за време новогодишњих и божићних празника. Већ од следеће године, прича се проширила на још неколико градова, па неколико нових држава, и данас га обележавају активисти из више од 65 земаља у целом свету. Датум се сваке године мења, а важно је да буде у последњој недељи новембра. Интересантно је то да се сваке године организују најразличитији догађаји коији на симболичан начин упућују на обавезу свих нас да трошимо мање (а не више!) и на тај начин водимо бригу о нашој планети, али и нашим суграђанима којима је нечије мало много.
Једна од мојих омиљених акција јесте иницијатива које је апеловала на грађане и грађанке Ванкувера да при изласку из великих супермаркета размисле о томе шта су све купили и да оно што им не треба оставе у колицима која стоје испред улаза а све те намирнице и роба ће у најкраћем могућем року бити прослеђене онима којима су потребни.
(…)
Текст “Купи ништа” Николете Косовац у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар