Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Адриан има седам година и са радошћу борави у Дневном центру

У Дневном центру за децу и родитеље у Темерину организују се радионице, од оних за забаву и игру до оних на којима се усвајају нове вештине – радно-окупационе, едукативне, а логопед и физијатар воде вежбе за отклањање телесних и потешкоће у говору у што ранијем узрасту.

Адриан има седам година и не иде у школу. Са Изабелом, једном од чланица вредног тима Дневног центра за децу и родитеље, два пута седмично плавокоси малишан са радошћу боји дрвеним бојицама. Занимљиве су му сликовнице из којих, полако, слово по слово, учи азбуку. Неспретно, али са пуно труда, повлачи линије за штампано слово „А” како би написао реч “алма” (јабука на мађарском).

За то време његова мама Естер Драхош спокојно може да заврши све оно што не постиже док брине о јединцу.

– Знам да је овде на сигурном, да се са њим лепо ради, па ја могу да завршим оно што не стигнем док сам са њим. Понекад останем и ја у „ школици”. Мало се испричам са другим родитељима и васпитачима. Оно што ми је најважније је то да Адриан воли да долази овде. Некад ми је тешко да га изведем јер жели да остане да се игра са играчкама које нема код куће, каже мама Естер и додаје да док је ишао у вртић васпитачице су се тамо жалиле да је био агресиван. – Овде иде дуже од годину дана, и никада није био такав. Можда јер се Изабела и друге васпитачице посвете само њему. Нико га не задиркује, додаје ситна жена и предана мајка, уз напомену да она не ради, а да супругова плата једва подмирује основне животне потребе скромне трочлане породице. Значајан део кућног буџета одвајају за лечење малог Адриана.

У Дневном центру се ради на српском и мађарском језику, а учи се и енглески

Дневни центар у Темерину постоји десетак година, али од када су се септембра 2012. уселили у ушушкану и веселим бојама окречену кућицу у Улицу Пап Павла омиљена је адреса је за око 60 малишана са сметњама у развоју. У „Школицу”, како Центар из милоште називају и корисници и запослени, у првој кући на углу дугачке улице, међутим, са радошћу долазе и деца из опште популације.

– Друже се, вежбају, уче. Активно проводе време са нашим васпитачима. Све ове године примењујемо принцип да је свако од нас посебан, па зато сваком детету приступамо индивидуално, пратимо његова интересовања и сензибилитет, каже Биљана Маричић, ауторка и координатор пројекта Дневног центра.

Организују се различите радионице, од оних за забаву и игру до оних на којима се усвајају нове вештине, радно-окупационе, едукативне, за подстицање социјалне интеграције. Логопед и физијатар воде вежбе за отклањање телесних и потешкоће у говору, у што ранијем узрасту деце. Најмлађи полазник има само годину и по дана.

Програми су осмишљени тако да заокупе пажњу корисника и да васпитачима причињавају радост у спровођењу

Раздраганој и пријатној атмосфери свакако доприноси мали, али добро одабран тим васпитача. У оквиру пројекта „Унапређење права, запошљавања и животних услова интерно расељених лица у Србији” из 2012. године, кроз успостављање локалних социјалних услуга посао су нашле особе из ових група: самохране мајке, избегла и расељена лица и  особе са инвалидитетом. Чланице тима су Даница Дрљача, Оливера Попов Симетић, Изабела Мајорош, Марина Бојић – логопед, Валентина Вукадиновић, Соња Кљајић. Не без поноса госпођа Биљана Маричић каже да бољи тим никада није могла да изабере.

– У прво време финансирани смо од стране донатора, а временом је Центар доспео на део из општинског буџета. Мада, то су више него скромна средства. Сви програми су бесплатни, једино родитељи симболично дају по 100 динара, појашњава она.

Дневни центар је отворен 365 дана у години и осим деце из Темерина долазе малишани из Сирига и Бачког Јарка. Међу омиљеним радионицама су оне на којима се месе переце и кифлице, али и пева, глуми, спремају представе.

Ентеријер је уређен предметима које су правили сами корисници

Како каже госпођа Маричић, брзо су постали препознатљиви у локалној заједници.

– Користили смо сваку прилику да изађемо из четири зида. Да будемо део манифестација. Наше рукотворине представљамо на сајмовима, наши корисници су део програма разних свечаности. Трудимо се да прикажемо оно што они могу да ураде. Увек смо насмејани и ведри. И то је онда инклузија на делу, поносно каже она.

Два пута годишње одржавају се сусрети са колегама и корисницима из Дневног центра у Морахалому, у Мађарској. На обострану жалост, заједнички пројекти које су желели да спроведу нису могли да реализују, јер наша земља још није чланица ЕУ.

У плану им је зато да у Темерину у будућности покрену радионице подршке родитељима како би их оснажили и научили вештинама за што успешније родитељство када у породицу стигне малишан са сметњама у развоју.