Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Бивши чувени кувар Адам Смит (Smith) посветио се борби против расипања хране и на северу Енглеске отворио кафе у којем се служе искључиво јела од хране која је за длаку измакла ђубрету. Овај пројекат се брзо проширио, тако да данас има 120 придружених кафеа по свету. Назив ове иницијативе је Прави пројекат смеће (junk) хране (Real Junk Food Project RFJP).

„Од првог дана сам покушавао да нахраним људе, и то радим и даље“, рекао је Смит за АФП говорећи о успону своје етичке империје.

Његово име је Адам Смит, али нема ништа заједничко са својим славним имењаком и презимењаком из 18. века, теоретичарем економског либерализма и аутором Богатства народа. Први кафе у којем се користи храна која би иначе била бачена отворен је 2013. године у општинском центру у сиромашној четврти Армли у Лидсу. До данас је развијен прави ланац од 120 каефа у Аустралији, Француској, Јужној Кореји, САД… све до Нигерије.

„Људи почињу озбиљно да нас схватају“, каже задовољно Адам Смит по повратку са догађаја за ширење свести о потреби борбе против расипања хране у британском парламенту, где је посланицима служио храну од намирница из смећа.

Замисао је једноставна – прикупити храну која би иначе била бачена, најчешће због истека рока за конзумирање, и претворити је у савршено јестива јела.

Од почетка Пројекта праве смеће хране, „ухваћено“ је више од 200 тона намирница, и поново искоришћено у ланцу кафеа, каже Адам Смит.

Према процени Уједињених нација, сваке године пропадне или се баци скоро трећина хране прозведене у свту за људску исхрану. То значи да у ђубре годишње оде 1,3 милијарди тоне хране.

Еколошка иницијатива постала и хуманитарна

Кафеи ланца хране из ђубрета храну дају у замену за добровољни допринос, чију цену утврђује сам потрошач, чиме заобилазе прописе Велике Британије у погледу прехране којима се забрањује продаја хране са истеклим роком.

„Ми сами испробавањем и мирисом хране процењујемо да ли је погодна за конзумирање“, објаснио је Адам Смит.

Његова почетна намера није била да нахрани сиромашне, али систем који је покренуо је у бројним заједницама постао начин да се помогне особама са ниским примањима или без новца.

Једна пензионерка Шена Купер (Shena Cooper) уз 90 волонтера води кафе ланца RFJP под називом Код Елзи (Elsie’s) у Нортхемптону у централној Енглеској.

„Неки долазе да попију кафу или поједу колач и дају неколико фунти. Али неки немају новца“, објаснила је она.

Гурманлуци од хране за отпад

Волонтери су пред изазовом да од намирница које пронађу направе укусна јела, што је за њих „део задовољства“, наводи Купер.

У кафеу Код Елзи ово месеца је гостујући кувар претворио локалне производе са истеклим роком у ручак који је личио на праву гозбу, са предјелом од запеченог хлеба са уљем и зачинима, уз сос од крушака, кобасицом у мрежи уз кукурузну питу, након чега следи десерт од смокве и чоколаде.

Овде „можете имати чисту савест док једете колач“, шали се Хајке Мапстоун (Heike Mapstone), радница кол центра, по чијем мишљењу је кафе „супер идеја“.

Шена Купер зна да ова иницијатива представља само „врх леденог брега“ када је реч о расипању хране, али нада се да ће на крају заједнички напор омогућити да се „покаже како заиста функционише прехрамбени систем“.

„Толико је шокантних ствари. Смешно је да банане довозимо преко пола света авионом да бисмо их онда бацили у ђубре“, навела је она.

Нелагода и бацање брда чоколаде и пршуте

У Брајтону Адам Бакингем сваке седмице храни 200 особа у RJFP кафеу у оквиру цркве. Међу даровима хране су чувена шпанска серано пршута (серано) и велика количина чоколаде.

„Људи су запањени сазнањем да је сва та храна могла да заврши у ђубрету“, навео је он, позивајући да се промене и закон и менталитет.

У северу Лондона два предузеника, Теса Кук (Tessa Cook) и Саша Селестијал Уан (Saasha Celestial-One) недавно су покренули апликацију под називом Олио која омогућава да се успостави контакт између потрошача који имају вишак хране и оних који купе намирнице.

„Направили смо истраживање тржишта и открили смо да је трећини људи мрско да бацају храну. За мене је то било откриће“, навела је Теса Кук.

До сада је овом систему који ради у оквиру Лондона приступило 15-ак „добављача“ хране, како појединаца тако и предузећа. Теса Кук се нада да ће брзо моћи да прошири поље рада.

Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs