Влада Републике Србије
Пише: Река (Блог о социјалном укључивању)
Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR) саопштио је 15. јула да је у току претходне ноћи 54 мигранта умрло од жеђи у покушају да се домогну обале Италије. “Европа је искористила људска права као разлог за интервенцију, али када су Либијци дошли у Европу да траже заштиту, њихова људска права су била одбијена. Међународни закон о људским правима је био договорен међу државама, оне су те које су га хтеле. Сада је на њима да испуне своја обећања. … Људи се третирају као криминалци или горе од тога, и често су субјекти насиља, злостављања и неправде.”
…“Избеглице носе са собом ‘правни ледени брег’– који је најмање видљив испод површине и најопаснији. Поред тога постоји много препрека, као што су компликовани бирократски системи и недостатак правне помоћи и интерпретације прилика, које ефективно одбијају тражиоце азила на доступност правди… Ови негативни услови углавном највише погађају децу, будући да је њима потребна контунуирана и свакодневна нега. Ово такође води до великих потешкоћа да се одржи дечије образовање.”
О овоме је било говора у Трибуналу 12, који представља пројекат организован уз подршку Шведског форума за људска права у Стокхолму, који оптужује Европу за континуирано кршење људских права избеглица, миграната и азиланата.
Можемо констатовати да постоји очигледан проблем и несклад између спровођења војних интервенција у име поштовања људских права на територији ван Европе, а са друге стране кршење поштовања људских права у својим демократијама, потписницама међународних уговора који јемче права избеглица, миграната и азиланата.
Као изговор за непоштовање зајемчених права, потписнице се најчешће користе концептом “треће земље”. Јер, уколико је особа пре доласка у жељену земљу ЕУ прошла кроз још неку земљу ЕУ и друге земље које се налазе на листи сигурних земаља, они пребацују ове људе као лоптице из једне земље у другу. Овај концепт треће земље идеално треба да представља, заправо, сарадњу више земаља у циљу ефикаснијег и делотворнијег управљања великим приливом миграната, од којих већина тражи азил. То лаичким језиком значи да свака земља чланица ЕУ мора да предузме индивидуалну одговорност за пружање међународне заштите, уместо да нпр. у једном случају Немачка може да даје азил, а да Мађарска то одбије, упркос правилима на које је обавезана.
„Они субјективно живе као људи друге класе, зависни од државне милостиње, осуђени да не раде ништа – укратко, у питању су друштвени аутсајдери. Уз људско достојанство боље пристаје радно право него милостиња“.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар