Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Шефови држава или влада Европске уније 20. децембра су на састанку у Бриселу потврдили одлуку Савета министара о почетку преговора о чланству са Србијом у јануару 2014. године и преговарачки оквир – механизам и правила за преговоре о чланству са Србијом. Грчка је, као председавајућа ЕУ од 1. јануара 2014, најавила да ће прву међувладину конференцију ЕУ-Србија чиме почињу приступни преговори, заказати за 21. јануар, што је на самиту прихваћено. Отварање преговора о чланству први је по суштини значајан корак у интеграцији Србије у ЕУ, пошто ће у средиште тог процеса доћи реформе и примена закона.

Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је 20. децембра у Бриселу изјавио да су вође ЕУ потврдиле да ће 21. јануара почети преговори о чланству са Србијом.

Шефови држава или влада ЕУ су такође потврдили преговарачки оквир – механизам и правила за преговоре о чланству са Србијом, који је усвојио Савет министара ЕУ 17. децембра.

Лидери ЕУ су потврдили датум преговора и преговарачки оквир са Србијом без икакве расправе, рекли су агенцији Бета званичници ЕУ који су пратили заседање лидера Уније.

У закључцима састанка на врху ЕУ се наводи да “Европски савет поздравља и подржава закључке Савета министара ЕУ од 17. децембра о проширивању и о Процесу стабилизације и придруживања”.

Преговори ће почети отварањем неког поглавља које може да се брзо привремено затвори, али ће Европска комисија одмах настојати да што пре, вероватно у другој половини 2014, почну преговори о главним поглављима – 23 и 24 која се тичу владавине права, основних слобода, правосуђа и сузбијања корупције и организованог криминала.

Брзо или упоредо треба да буде отворено и поглавље 35. које се односи на уређивање односа Београда и Приштине, уз правно обавезујући споразум две стране када се дође до краја преговора о нормализацији.

То се наводи у преговарачком оквиру, а европски комесар Штефан Филе је новинарима рекао да то никако не значи и захтев да Србија призна независност Косова, уз опаску да ни пет чланица ЕУ не признаје Косово.

Хронологија приближавања Србије ЕУ

Преговоре о чланству са ЕУ Србија ће почети готово две године након што је добила статус кандидата за чланство и нешто мање од девет година откако је започет процес приближавања ЕУ.

Први корак у процесу приближавања ЕУ направљен је у априлу 2005. када је тадашња државна заједница Србија и Црна Гора добила позитивну оцену Студије о изводљивости за почетак преговора са ЕУ о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању.

Почетак преговора о ССП свечано је објављен 10. октобра 2005, а преговори су почели 7. новембра и настављени у априлу 2006. У мају 2006. Европска комисија је одлучила да суспендује преговоре о придруживању са СЦГ, јер власти у Београду нису достигле тражени степен пуне сарадње с Хашким судом и нису ухапсиле и изручиле пре свега оптуженог бившег ратног команданта снага босанских Срба Ратка Младића.

У јуну 2006. Црна Гора је прогласила независност, после чега је одвојено од Србије наставила процес придруживања. Крајем 2010. Црној Гори је одобрен статус кандидата за чланство у ЕУ, а 29. јуна 2012. почела је приступне преговоре.

Преговори са Србијом обновљени су 31. маја 2007, након хапшења и изручења Хашком трибуналу Здравка Толимира, бившег начелника Генералштаба Војске РС и блиског сарадника Ратка Младића. Преговори су настављени 13. јуна 2007. у Бриселу, након позитивне оцене хашке тужитељке Карле дел Понте.

Делегације Србије и ЕУ су 10. септембра 2007. у Бриселу усагласиле текст Споразума о стабилизацији и придруживању. ССП је прафиран у новембру те године у Бриселу, а потписан је 29. априла 2008. у Луксембургу. Примена тог споразума условљена је пуном сарадњом са Хашким судом.

На заседању у Бриселу, ЕУ је 7. децембра 2009. ставила на снагу Прелазни трговински споразум са Србијом, који предвиђа постепену либерализацију трговине. Споразум је званично ступио на снагу 1. фебруара 2010. Србија је тај споразум једнострано почела да примењује од 1. јануара 2009.

У новембру 2009. Савет министара ЕУ усвојио је одлуку којом се грађанима Србије, Црне Горе и Македоније од 19. децембра 2009. укидају визе за путовања у земље шенгенског простора ЕУ.

Председник Србије Борис Тадић предао је у Стокхолму, 22. децембра 2009. Шведској, која је тада председавала ЕУ, захтев за пријем Србије у ЕУ.

Министри спољних послова ЕУ одлучили су 14. јуна 2010. у Луксембургу да парламентима својих земаља предложе ратификацију Споразума ЕУ са Србијом о стабилизацији и придруживању. Европски парламент ратификовао је ССП са Србијом 19. јануара 2011. Процес ратификације у земљама чланицама завршен је 18. јуна 2013. када је ССП ратификовала Литванија као последња чланица ЕУ, а ступио је на снагу 1. септембра 2013.

Савет министара ЕУ затражио је 25. октобра 2010. од Европске комисије да изради мишљење о спремности Србије да добије статус кандидата за чланство у ЕУ с тим што ће сваки даљи корак Београда ка чланству бити пропраћен једногласном сагласношћу Савета министара о пуној сарадњи Србије са Хашким судом.

У новембру 2010. европски комесар за проширење ЕУ Штефан Филе предао је премијеру Србије Мирку Цветковићу Упитник о захтеву за чланство Србије у Унији, а 31. јануара 2011. Цветковић му је уручио одговоре о спроведеним реформама и испуњавању услова да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

У међувремену српске власти су ухапсиле и Хашком суду изручиле преостала два хашка бегунца Ратка Младића и Горана Хаџића.

Европска комисија (ЕК) је 12. октобра 2011. препоручила да се Србији додели статус кандидата за пријем у ЕУ, “уз разумевање да ће се дијалог Београд-Приштина обновити и да ће се у доброј вери спровести постигнути договори”. Комисија је препоручила да приступни преговори почну чим Србија оствари “додатни значајан напредак у даљој нормализацији односа са Косовом”.

Због ситуације на Косову Србија није у децембру 2011. добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Лидери ЕУ су 9. децембра 2011. у Бриселу одлучили да се нацрт закључака о Србији делимично промени и да се од Савета министара ЕУ затражи да у фебруару 2012. изврши процену, како би лидери Уније почетком марта могли Србији дефинитивно да одобре статус кандидата за чланство у ЕУ. Европски савет одлучио је да се Србији у марту 2012. одобри статус кандидата за чланство у ЕУ ако додатно среди односе с Приштином.

Крајем фебруара 2012, делегације Београда и Приштине постигле су договор о регионалном представљању Косова и примени споразума о интегрисаном управљању границама/прелазима, што је за Србију био један од кључних услова за стицање статуса кандидата који јој је одобрен 1. марта 2012.

У децембру 2012. шефови дипломатија Европске уније су постигли договор да се на пролеће 2013. процени да ли Србија испуњава све услове за почетак преговора о чланству у ЕУ и да, ако оцена буде повољна, до јуна 2013. одреде датум почетка преговора.

У кључном ставу закључака које су 14. децембра подржали лидери ЕУ (Европски савет) наведено је да ће “у циљу могуће одлуке Европског савета да отвори преговоре са Србијом, Савет министара на темељу извештаја Европске комисије и високе представнице ЕУ, у пролеће 2013. размотрити напредак који Србија буде остварила у реформама и поспешењу односа с Приштином”.

У закључцима заседања се наглашава да је “видљиво и трајно побољшање односа Србије и Косова нужно да би обе стране наставиле сопствени пут ка ЕУ, с тим да се избегне да једна страна кочи другу у таквим настојањима”.

Премијери Косова и Србије Хашим Тачи и Ивица Дачић су 19. априла 2013. парафирали Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, а 22. маја договрили су План његовог спровођења.

Висока представница ЕУ Кетрин Ештон и европски комесар за проширење Штефан Филе 21. јуна су у писму шефовима дипломатија ЕУ предложили да се покрену преговори о чланству са Србијом и споразуму о придруживању с Косовом јер су,како су оценили, Београд и Приштина остварили видан напредак у нормализацији односа.

Министри спољних послова ЕУ једногласно су 25. јуна 2013. препоручили да се преговори са Србијом покрену најкасније до јануара 2014, као и да Европска комисија почне припреме за преговора, односно да припреми преговарачки мандат и почне аналитички преглед законодавства. Три дана касније шефови држава или влада ЕУ одлучили су да се покрену преговори о чланству са Србијом и да се прва међувладина конференција одржи најкасније у јануару 2014. године.

Одлука о покретању преговора о чланству у ЕУ први је значајнији корак у процесу европских интеграција Србије, 16 месеци пошто је добила статус кандидата за чланство у ЕУ.

Споразум Србије и ЕУ о стабилизацији и придруживању ступио је на снагу 1. септембра, после осам година од почетка преговора, а његово спровођење биће једно од мерила за праћење напретка у преговорима о чланству у ЕУ. Ступањем на снагу ССП Србија добија статус државе придружене ЕУ, што је статус најближе везе са ЕУ коју може имати нека земља која није чланица.

Средином октобра 2013. Европска комисија је оценила у годишњем извештају да је Србија ојачала реформе и “довољно испуњава политичка мерила”, а делом и економске критеријуме ЕУ. ЕК је у том извештају навела да је наступила “нова фаза у односима ЕУ – Косово, одлуком да се крене у преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs