Влада Републике Србије
Пише: Лицеулице (Блог о социјалном укључивању)
Ко смо ми?
ЛИЦЕУЛИЦЕ тим је већ 9 година посвећен онима који најтеже долазе до посла и који живе на маргини нашег друштва. Наш програм се реализује кроз више активности, а највидљивија од њих је издавање магазина Лицеулице и његова дистрибуција кроз нашу мрежу продаваца (социјално угрожене и маргинализоване особе), који зарађују 50 процената од сваког продатог примерка, док се остатак средстава користи за штампање нових примерака и реализацију програма подршке за наше кориснике, као што су дневна психосоцијална подршка, радионице и обуке за стицање и/или унапређење потребних вештина, психотерапеутске групе, итд.
У протеклом периоду успели смо да обезбедимо посао и зараду, психо-социјалну и економску подршку за више од 400 појединаца. Тренутно радимо са око 120 корисника/ца у Београду и Новом Саду.
Корисници (бескућници, особе са инвалидитетом, особе са сметњама у развоју, корисници психијатријских услуга, Роми, особе које живе у сиромаштву и други припадници различитих рањивих група) укључени у наше програме имају прилику да стекну нова искуства и самопоуздање и да уз нашу подршку пронађу властити пут и решења како би самостално утицали на промену неповољних животних околности. Примењујући „hand up, not a handout” приступ радимо на подизању капацитета наших корисника за осамостаљивање, повратак у регуларне друштвене токове и укључивање у тржиште рада. Верујемо да је могућност да се заради кључни корак на путу ка стабилности и бољем животу и због тога смо одабрали активни метод подршке, уместо задовољавања пуком хуманитарном помоћи, која сама по себи не решава проблем. Уколико нешто постигнете сами, то ће вас охрабрити и оснажити далеко више него ако исту ствар неко други учини за вас.
Писмо мени млађој
Шта бисте данас рекли младом/ој себи (16–20 година), када бисте могли да се вратите кроз време? По угледу на британске уличне новине The Big Issue, из броја у број, пружамо прилику свима онима који су присутни у јавном животу, а који желе некадашњем/ој себи да понуде речи мудрости, охрабрења и упозорења у магазину Лицеулице, у оквиру рубрике „Писмо мени млађем/ој”.
Верујемо да се слажете с нама да је важно обратити се повремено себи млађем, имајући у виду оне који су данас млади. Тако се негује и подстиче искреност према себи и другима, учи се из грешака, увиђају се вредности које су данас, или у неком прошлом времену, можда (биле) занемарене. Осим тога, овај вид комуникације можда може утицати на људе који су данас млади и који тек треба да донесу неке важне животне одлуке.
И заиста, да можете да се обратите себи млађем, шта бисте рекли?
Многи читатељи и читатељке магазина Лицеулице су навикли да последње четири године читају писма која млађим себи пишу познати новинари и професорке, музичари и активисткиње, глумци и књижевнице. Досад су се нашем позиву одазвали: Иван Чоловић, Светлана Слапшак, Зафир Хаџиманов, Љубомир Живков, Давид Албахари, Зое Гудовић, Веселин Марковић, Мирјана Ђурђевић; а објавили смо у преводу и писма: Деби Хари, Џонија Ротена, Роналдиња, Јуана Макгрегора, Пола Макартнија и Маргарет Атвуд.
Овога пута су наше кориснице, наша драга и пријатељска лица улице, писале млађима себи. Упознајте их!
Светлана Петровић (63)
Фото: Лицеулице
Треба да будеш опрезнија с људима, и да правиш разлику између добрих и лоших. Оних који злоупотребљавају доброту. Добро је да учиш што више, јер кад човек има више информација, може лакше да реши проблем и да зна како да се постави. Уосталом, човек се учи целог живота.
Ипак си успела да испливаш из многих компликованих ситуација, делом захваљујући мами, паметној и образованој, а делом сопственим заслугама. Првенствено сналажљивости.
Дружи се с више пријатеља, усамљена си као једино дете у породици. Не мораш да путујеш, јер то не волиш и сматраш да је мудрост кад се сналазиш у својој средини.
Добро је што кријеш који си одсек завршила на Филозофском факултету, људи би те више салетали, а боље да се обрате надлежној установи. Чувај се агресивности и тога да будеш мета за гађање. Користи то знање које имаш за опхођење с људима и, наравно, немој то знање да злоупотребљаваш. Нека ти оно служи за разумевање расположења других.
Мама ти је била дивна, заслужна што те је штитила и васпитала. Звала се Надежда Петровић. Сачувај лепе успомене на њу.
Научи да се одмараш: више читај и учи.
Бојана Иванова (43)
Фото: Сара Ристић
Драга Бојана,
Имала си тешко детињство, али дошло је време да то оставиш иза себе, јер живот је пред тобом и твоја прошлост није вредна сећања, ни помињања. Било ти је тешко, али ти си те проблеме превазишла кад си схватила да није решење да се лежи у кревету, кука и самосажаљева, већ да постоји могућност да се окружиш многим лепим стварима које живот пружа, а ти их ниси примећивала јер си била обузета самосажаљевањем.
То ти је била највећа грешка, и гледај да то никако не поновиш!
Желим да ти кажем да на свету постоји много тога што може да те окупира: књиге, дружење, љубав, путовања, креативност, здрав живот, вера у Бога и ко зна шта још што ће ти се тек открити.
Ти си сада јака, научила си да се бориш, и мислим да за тебе више нема проблема.
Само желим да знаш да те волим, и да смо ти и ја уз ту љубав – победнице!
Текст “Лицем у лице са…” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар