Влада Републике Србије
Пише: Петар Стојановић (Блог о социјалном укључивању)
Радна група Министарства правде Републике Србије сачинила је радни текст Закона о бесплатној правној помоћи, чија је последња верзија објављена крајем јануара ове године. Закон би требало да конкретизује одредбу члана 67. Устава Републике Србије, која предвиђа да се свакоме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ. (Исти члан Устава, у ставу 3., прописује да се законом одређује када је правна помоћ бесплатна.)
Смисао института бесплатне правне помоћи налази се у омогућавању оним појединцима који немају средстава за ангажовање адвоката да остваре или заштите своја права и законом заштићене интересе у различитим поступцима, уз помоћ правно образованих лица. (У ширем смислу, бесплатна правна помоћ обухвата и ослобађање социјално угрожених појединаца од плаћања судских или административних такси, као и других трошкова који произлазе из покретања и вођења неког правног поступка.) Дакле, без института бесплатне правне помоћи пред материјално угроженим појединцима налазиле би се непремостиве препреке за приступ правди, односно њихова права предвиђена међународним конвенцијама, уставом и законом, остала би „мртво слово на папиру“.
С обзиром да је бесплатна правна помоћ уставни и законски институт, јасно је да се овде не ради о хуманости појединаца, већ о систему који уводи и контролише држава, и финансира га из свог буџета, и, евентуално, из других финансијских извора, попут донација. Дакле, средствима која држава прикупи од грађана, привредних субјеката и донатора биће финансирано пружање бесплатне правне помоћи само оним особама које немају довољно материјалних средстава да саме сносе такве трошкове. Онима који имају средстава за ангажовање адвоката, или су сами правно образована лица, бесплатна правна помоћ није потребна, па ће се зато налазити изван овог система.
Да ли је баш тако? Не сасвим. У једном делу радни текст Закона је веома великодушан. Наиме, предвиђена су два вида бесплатне правне помоћи – примарна и секундарна – при чему ће примарна правна помоћ бити бесплатна за све, независно од материјалног стања или личних својстава корисника. Другим речима – бесплатан ручак за дебелу мачку. Иначе, „дебела мачка“(енг. fat cat) је духовити израз којим се у САД означавају богати и привилеговани појединци. Примера ради, у области пословања хартијама од вредности, таквим особама се не пружа бесплатна заштита Комисије за хартије од вредности (U.S. Securities and Exchange Commission), из једноставног разлога што су имовински способне да плате стручну помоћ ради остварења сопствених интереса.
Дакле, члан 8. радног текста Закона предвиђа да свако лице има право на примарну правну помоћ, у свакој правној ствари, члан 9. предвиђа да се право на примарну правну помоћ признаје свима, под једнаким условима, а члан 30. став 1. предвиђа да је примарна правна помоћ бесплатна за све, под једнаким условима, без обзира на лична својства и материјално стање корисника, као и на то ко је пружа.
(…)
Текст “Материјално стање и лична својства као предуслов за бесплатну правну помоћ” Петра Стојановића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар