Влада Републике Србије
Мађарска је представљајући програм инклузије Рома затражила од Европске комисије да када је реч о мањинама више уважава националне прилике. Истовремено званичници ЕУ позивају на правно обавезујуће мере интеграције ромске популације. Мађарска указује на различит начин живота Рома на истоку и западу ЕУ и хвали се својом стратегијом за Роме за коју критичари кажу да је заснована на “страху и казни”. Роми су највећа мањина у Европи и углавном живе испод границе сиромаштва. Европска комисија популацију Рома у ЕУ процењује на 11 милиона а у Мађарској Роми чине око 7% укупног броја становника.
На пленарној седници Европског економског и социјалног одбора (EESC), саветодавног тела Европске уније, мађарски министар за људске ресурсе Золтан Балог представљајући европској јавности програм инклузије Рома званичне Будимпеште искористио је прилику да критикује “недостатак флексибилности” Комисије по питању националних стратегија за Роме.
Мађарски министар је оценио да не сме да постоји само једна, јединствена стратегија за Роме у свим чланицама ЕУ додајући да Комисија треба брже и боље да одговори на измене које на том плану траже чланице.
“Потребни су нам објективни показатељи али и различите стратегије, зависно од специфичности сваке земље”, истакао је Балог.
Балог је рекао да је Комисији требало пет година да прихвати да Мађарска мора да прилагоди своју политику специфичној ситуацији и додао да Роми не живе исто у свим чланицама Уније. Он је посебно указао на структурне разлике између Рома и источној и западној Европи.
Наиме, Роми на западу углавном живе на периферији великих градова док 60% Рома у источним чланицама ЕУ живи у сеоским подручјима, па су потребне посебне политике за њих, објаснио је Балог.
Мађарски министар је позвао Комисију да буде мање “углађена”, односно да ствари назове правим именом када је реч о политикама за ромску популацију.
Балог је истакао и да је питање Рома, иако треба да буде решавано на националном нивоу, европска одговорност додајући да су они “најосетљивија група, посебно у време економске кризе”.
Мишљење мађарског министра делио је и његов домаћин, председник Одбора Анри Малос (Henri Maloše) који се заложио за обавезујућа правила за стратегије за инклузију Рома.
Председник Одбора је критиковао мере које је предложила Комисија због слабих резултата који су последица “недовољног ангажовања чланица”.
Европски економски и социјални одбор позвао је Савет “да искористи своју моћ да се усвоје обавезујући акти како би се искорениле тешкоће и огромно сиромаштво које је претња животима Рома”.
Мађарска се дичи својом стратегијом
Влада Мађарске задужила је једног државног секретара да се бави искључиво питањем Рома и у свој иначе контроверзан нови устав уврстила одредбу којом се предвиђа да све етничке мањине имају представнике у парламенту.
Предузете су и разноврсне социјалне и економске мере, нпр. обавезан вртић за децу од три године навише, осим за децу из породица из средње класе које имају само једно дете. То је мера која треба да помогне да се одговори на образовне изазове са којима се суочавају Роми.
Будимпешта је такође одлучила да до 2015. године ниједно дете без родитеља млађе од 12 година не живи у центрима већ да се да на усвајање или у хранитељску породицу.
Влада организује и програме обуке за Роме за рад у грађевинарству или шумарству са циљем да им пружи прилику да овладају вештинама које се траже на тржишту рада. Такође ће око хиљаду жена ићи на обуку за социјалне раднице, најавио је Балог.
Мађарска је усвојила и нове наставне планове и програме како би ђаци научили више о ромској култури и историји.
Међутим, предвиђене су и казне, односно ускраћивање породичних бенефиција оним Ромима чија деца не иду у школу.
Балог каже да циљ није да се “улепша реалност” и додаје да Роме “не треба третирати као жртве”. Он је истакао да Роми “морају да преузму одговорност за своје животе”.
Ипак, није све ружичасто
Ситуација на терену међутим није тако “ружичаста”, рекла је за EurActiv.com европска посланица Кинга Генц (Göncz) из мађарске опозиционе социјалистичке партије.
Она критикује владине “испеглане” податке добијене од људи који похађају обавезне програме и курсеве јер је то једини начин да дођу до социјалних бенефиција.
“То је трагедија – терају људе да стоје у просторији и ‘мајмунишу се’, рецимо да повезују тачке чак и када имају факултетске дипломе … то је против људског достојанства”, истакла је Генц.
Она такође сматра да “није добро” да се породице оставе без социјалне помоћи ако им деца не иду у школу.
“Оно што могу да ураде је да направе другачију климу у школи како би се код деце и родитеља изградило поверење и како би се осећали добродошли а не да их кажњавају, чиме се ситуација само погоршава”, сматра европосланица и додаје да је мађарска влада створила атмосферу “страха и казне”.
Генц указује да “постоји став репресије према бескућницима, Ромима итд”, па су они приморани да раде шта им се каже.
Признајући да се живот Рома у Мађарској поправио у извесној мери, Генц за то не хвали владу. Она тврди да је претходна влада била та која је ставила тачку на сегрегацију ромске деце у школама “изводећи их из специјалних школа”.
Генц је подсетила и да су пре краха комунизма Роми уживали у пуној запослености, мада је истина да су живели у нижим слојевима мађарског друштва.
Подаци пописа показују да у Мађарској живи 205.000 Рома, Румунији 535.000, Бугарској 370.000, Словачкој 89.000, у Србији 108.000 а у Турској пола милиона.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар