Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Из Србије, земље у којој су послови и даље у већини случајева подељени на мушке и женске, у којој је патријархат и те како заступљен, и у којој је женско предузетништво тек у повоју, долази необична прича о две младе жене које се баве једним таквим “типичним мушким послом” – репарацијом и редизајном намештаја, израдом уникатних предмета од дрвета, рециклажом и рестаурацијом.

На углу Угриновачке и Тршћанске у Земуну налази се радионица “Две столице и мајсторице” дизајнерки Миле Росић (31) и Сање Андрејевић (32). “Иако се интерпретира као мушки посао, жена може и те како добро да га ради, тако да су то само предрасуде и ми се не обазиремо на то”, одговара овај двојац на наше питање шта кажу онима који тврде да се баве мушким послом. Додају да је посао којим се баве у основи тежак, јер се заснива на физичком раду и доброј организацији.

“Најважније је да волиш оно чиме се бавиш и да то радиш професионално, без обзира да ли си мушкарац или жена”, истичу наше саговорнице.

С обзиром на врло тешку економску ситуацију у земљи, велику незапосленост, мањак интересовања за женско предузетништво, Мила и Сања указују да је било какав вид пословања у Србији изазов, поготово када се креће од нуле. А њих две су управо кренуле од нуле – нашле простор за радионицу, опремиле је свим неопходним алатима, сировинама за обраду и материјалима, свакодневно проналазе стари намештај, конкуришу за пројекте, излажу на изложбама…

“Посао као такав захтева много жртвовања, времена и посвећености. Ниједан почетак није лак, али настојимо да одговоримо на све изазове који су пред нама”, кажу Данасове саговорнице. Њихова идеја је од почетка била да створе јединствене комаде од већ постојећег материјала, “како би се удахнуо живот нечему за шта се сматра да је своју функцију изгубило”.

“Настојимо да вратимо првобитан сјај комада који обрађујемо, као и да оставимо лични дизајнерски печат. С друге стране, купац по веома повољној цени може себи да омогући комад намештаја са уникатном вредношћу и адекватном наменом и употребом”, истиче Мила, док Сања додаје да у Београду има доста квалитетног, али старог намештаја, којем је неопходно освежење, поправка или рестаурација.

“С друге стране, намештај који се раније производио знатно је квалитетнији од индустријског који је данас у понуди. Радио се ручно и од пуног дрвета. У нама се просто јавила жеља да оживимо тај принцип, да радимо на очувању традиције и водимо рачуна и о животној средини”, објашњава Сања.

На питање како долазе до старих ствари, Мила каже да раде комаде по поруџбини, а да када раде своје уникатне комаде, “обично откупљујемо сировине или нам просто неко донира ствари које су му сувишне”.

Раде и на томе да рециклирају и редизајнирају стари дрвени намештај. “Ускоро почињемо да штампамо и наш материјал за тапацирање са уникатним дизајном, који ће нашем намештају дати својствени печат”, поручују две мајсторице и кажу да су им планови да напредују у послу којим се баве и шире еколошку свест.

Награда, изложба, радионица за ромску децу

“Прошле године смо освојиле другу награду на регионалном такмичењу за Зелене идеје, на конкурсу за најбољи зелени, односно еколошки бизнис, коју организује Траг фондација из Београда у сарадњи са Ерсте банком и Рокфелер фондацијом. То нам је омогућило да се даље развијамо и улажемо у посао, а и отворило врата за друге сарадње, изложбе и пројекте. На пример, излагале смо у Културном центру Град, сарађујемо са организацијом Алфа која се бави описмењавањем ромске популације, држимо столарске радионице”… кажу Мила Росић и Сања Андрејевић, “Две столице и мајсторице”.

Аутор: Јелена Диковић, преузето са www.danas.rs