Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Удео особа узраста од 30 до 34 године које имају високо или више образовање у ЕУ је скоро за трећину већи него у Србији. Са уделом од 36,8% у 2013. и осетним повећањем у односу на 2002. ЕУ још није испунила свој циљ за 2020, а то је да најмање 40% особа те старосне групе има високо или више образовање. Србија је још даље од тог циља са 25,3% особа са високим или вишим образовањем.

ЕУ је овај показатељ почела да мери 2002. године, када је 24% становништва у доби од 30. до 34. године имало високо или више образовање, и од тада се бележи константан напредак на овом пољу, наводи се у извештају Европске статистичке службе Еуростат.

Ситуација је у ЕУ неуједначена, па тако тек нешто више од сваког петог Италијана има високо или више образовање, а у Ирској више од сваког другог.

Циљеви за 2020. се зато разликују у зависности од садашњег стања. Док је за ЕУ као целину циљ да се удео високообразованих млађих одраслих повећа на 40%, ова лествица је постављена знатно ниже за земље које су испод просека по овом показатељу – на 26% у Италији која бележи најмањи удео од 22,4% и на 32% у Чешкој и Грчкој, које сада имају 24 односно 30% високообразованих у узрасту од 30 до 34 године.

Специфичан је случај Мађарске у којој је предвиђено смањење удела високообразованих у овој категорији са 31,9% у 2013. на 30,3% седам година касније. Таква прогноза вероватно је последица реформе образовања у Мађарској, која предвиђа смањење државно финансираних факултетских програма, али и трајања обавезног школовања.

Ниже циљеве имају и Бугарска, Хрватска, Летонија и Румунија, као и Аустрија чији циљ је близу просеку за ЕУ и износи 38%.

Са друге стране, ни земље које су већ оствариле жељени резултат ЕУ за 2020, или га премашиле, не могу да се опусте, већ имају зацртане амбициозније циљеве.

Највећа очекивања су од Луксембурга где је 2013. године 52,5% особа од 30 до 34 године имало високо образовање, а очекивања са 2020. су 66%. Следи Ирска са плаом од 60%, француска са 50%, а изнад просека ЕУ у овом сегменту су и Белгија са 47%, Кипар са 46%, Пољска са 45%, Шпанија са 44%, као и Финска и Немачка са по 42%. Велика Британија је у 2013. имала 47,6% високообразованих узраста од 30 до 34 године, али нема никакав план за 2020.

Старосна категорија од 30 до 34 године у Србији тренутно се одликује осетно вишим уделом високообразованих него међу старијим становништвом. За узраст од 35 до 39 тај проценат износи 21%, док се у категоријама до 74 године варира од 15,5 до 19,5, а онда осетно пада на 12,7% за категорију старијих од 74 године.

Судећи према Анкети о радној снази из 2013. године, у Србији и даље мушкарци предњаче у образовању и само у категорији високог и вишег образовања су скоро равноправни. Тако 40% жена свих узраста има само основну школу или ни тај степен образовања, што је случај код 28,9% мушкараца. Са друге стране, 43,9% жена има средњу стручну спрему наспрам 54,6% мушкараца, а 16,1% жена и 16,6% мушкараца имају високо или више образовање.

Сваки осми напусти средњу школу

Други значајан показатељ за школовање младих је удео оних који рано напуштају школу и он се у ЕУ такође побољшао између 2002. и 2013. Наиме, пре 12 година удео младих од 18 до 24 године који су одустали од средњег образовања или га нису ни започели износио је 17%, док је 2013. таквих било 12%.

По овом показатељу посебно су добре посткомунистичке земље. Најмањи удео имала је Хрватска (3,7%), следе Словенија (3,9%), Чешка (5,4%) и Пољска (5,6%). Ове земље већ су испуниле своје националне циљеве за 2020, изузев Пољске која је амбициозно поставила циљ на 5,2%, знатно мање од просечног циља за ЕУ који износи 10%. Поред ових земаља, националне циљеве за 2020.. у овој области већ су ипуниле Данска, Немачка, Кипар, Летонија, Литбанија, Луксембург, Аустрија и Шведска.

Са друге стране, у неким земљама и сваки пети младић или девојка напусте школовање пре завршене школе. Такав је случај у Шпанији (23,5%), Малти (20,9%) и Португалији (19,2%). Ове земље Малта и Португалија до 2020. треба овај удео да сведу на 10%, а Шпанија на 15%.

У Анкети о радној снази нема издвојене ове старосне групе, а најприближноји је узраст од 20 до 24 године, где је удео са основном школом 7,6%. Србија би по томе била боља од просека ЕУ.

У том извештају млађа категорија је од 15 до 18 година, где је 74% завршило само основну школу, али то је и очекивано будући да велики део њих због узраста није ни могао да заврши и средње образовање.

Написао: С.В., преузето са www.euractiv.rs