Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: др Љиљана Милошевић (Блог о социјалном укључивању)

Једна од најлепших прича о менталном здрављу говори о држави Бутан, релативно сиромашној земљи, у којој се напредак не оцењује мерењем GDP-ја,^[1] већ мерењем нивоа среће и задовољства становника, а ментално здравље људи издваја се као један од најважнијих националних циљева.^[2]

Добро ментално здравље људи представља неоспорно један од кључних предуслова за напредак друштва и социјални и економски развој сваке земље. „Добро здравље – па све друго“ истиче се декларативно као приоритет и у свим нашим жељама себи и другима. Каже се и да нема здравља без менталног здравља. Па ипак, и поред значаја које ментално здравље реално има на личном, као и на ширем друштвеном плану, питање је колико заиста бринемо о свом и менталном здрављу својих најближих и колико је оно вредновано, посебно када се има у виду да се и даље региструје забрињавајући пораст учесталости менталних поремећаја. Са друге стране, изазови за ментално здравље су бројни, укључујући и многе глобалне – као што је актуелна Ковид пандемија.

Када се ради о водећим ризицима за ментално здравље младих људи узраста од 10 до 26 година, према подацима Стратегије за развој и здравље младих у Републици Србији (2006), осим злоупотребе алкохола и опојних дрога, посебно се истиче занемаривање и злостављање. У прилог томе говоре и подаци које наводи Канцеларија Међународног фонда за децу и омладину (UNICEF) у Србији, према којима је број деце жртава породичног насиља у сталном порасту и чини готово трећину случајева насиља у породици. Исто тако, наводи се и да је 44% дечака и 42% девојчица млађих од 14 година било изложено насилним методама дисциплиновања у оквиру породице.

Клиничка искуства и истраживања, код нас и у свету, указују да је све већи број деце и младих који имају психолошке проблеме или манифестују одређену, за овај узраст специфичну психопатологију. Ментално здравље младих карактерише и све виша стопа поремећаја понашања, укључујући насилно и делинквентно понашање, затим депресија и самоубиство.

Будући да ментално здравље, а посебно ментално здравље младих људи, представља значајан извор људског капитала и благостања у друштву, неопходно је дакле да оно буде и препознато као суштинска вредност, како би одговарајућа пажња била усмерена на људе са дијагностикованим менталним поремећајима, али и на заштиту и унапређење менталног здравља целокупне популације. Активности које повећавају ниво менталног здравља заједнице, као и свест заједнице о значају менталног здравља управо представљају суштину промоције менталног здравља.

Промоција менталног здравља

Промоција менталног здравља афирмише ментално здравље у позитивном контексту, посматрајући га као ресурс, као вредност саму по себи, али и као основно људско право (Светска здравствена организација, 2004). Промоција има за циљ унапређење потенцијала за ментално здравље и утицај на детерминанте менталног здравља, а реализује се кроз оснаживање појединаца и заједница, али и редукцију структуралних баријера за ментално здравље, кроз иницијативе за смањење неједнакости и дискриминације и подршку осетљивим групама.

Промоција менталног здравља може се посматрати и као процес унапређења позиције менталног здравља на скали вредности појединаца и друштва, што је засновано на идеји да су људи више мотивисани за унапређење менталног здравља онда када је оно више вредновано.

Основни принципи промоције здравља засновани су на људским правима и активном учешћу професионалаца и целокупног становништва у процес заштите и унапређење здравља, али и квалитета живота и потенцијала за здравље. Промоција обухвата информисање и едукацију јавности са циљем унапређења знања и ставова, редуковање стигматизације и неједнакости везаних за различите аспекте менталног здравља, јачање сарадње здравственог и других сектора, подршку програмима ресоцијализације, интеграције и запошљавања особа са менталним потешкоћама и друго.

Промоција менталног здравља у Србији

Улагање у превенцију и промоцију менталног здравља од изузетног је значаја за дугорочни и одрживи развој, кроз активно учешће заједнице у развој окружења које омогућава и подржава изборе за здраво живљење, пружање могућности људима да буду активни партнери здравственим радницима у заштити и унапређењу менталног здравља, здравствене услуге конципиране тако да адекватно одговоре на потребе свих људи и друго.

У складу са тим, под покровитељством Министарства здравља Србије и у сарадњи са Националном комисијом за ментално здравље, хуманитарна организација Каритас Србије иницирала је 2008. године пројекат „Промоција менталног здравља у Србији“, кофинансиран од стране Европске уније. Према оцени ове хуманитарне организације, друштво у Србији још увек карактеришу јаке предрасуде у вези са менталним здрављем, оболелима и видовима лечења који се примењују и истиче се да је то један од најважнијих изазова са којима се треба суочити.^[3] Циљ пројекта је јачање јавне свести о значају менталног здравља, јавно заговарање о правима пацијената, побољшање квалитета живота оболелих особа, изградња капацитета пацијената, њихових породица и запослених у здравственом сектору, самоузајамна помоћ. Пажња је посебно усмерена на недељу у којој се обележава Светски дан менталног здравља (10. октобар) за који се сматра да представља кључни моменат анти-стигма кампање и прилику да особе са менталним сметњама „ступе у контакт са неповерљивим јавним мњењем и отворено говоре о проблемима са којима се суочавају“. Каритас наставља да се залаже за деинституционализацију психијатријских пацијената, за успостављање здравствено-социјалних услуга и система подршке у заједници за особе са менталним сметњама, као и да тражи моделе који ће им омогућити социјалну инклузију и испуњење њихових социјалних, економских и свих других права.

Циљ промоције је, дакле, да покрене важне друштвене теме у вези са положајем менталног здравља у нашем друштву, као и да људима пружи прилику да се информишу и науче на које све начине могу да брину о свом менталном здрављу. Промоција менталног здравља се може схватити и као позив и подсећање да сви друштвени субјекти укључени у заштиту и унапређење менталног здравља становништва имају важну улогу, али и да свако од нас може дати свој допринос. А једине квалификације које су нам за то потребна су брига, саосећање и хуманост.

Коришћени извори:

• Програм о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године. Службени гласник РС бр. 84/19.
• Стратегија развоја заштите менталног здравља. Службени гласник РС број 8/07
• Стратегија о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014-2021. године. Службени гласник РС, бр. 1/2015.
• Adolescent mental health (WHO, 2021)
• Improving the mental and brain health of children and adolescents (WHO)

——-

[1] GDP – Gross Domestic Product, односно Бруто домаћи производ
[2] Бутан је земља у којој се просперитет мери на основу колективног задовољства и благостања грађана (Gross National Happiness – GNH), а не на основу GDP, који су 1971. године одбацили као једини параметар за мерење прогреса.
[3] Тим Каритаса ангажован на пројекту „Промоција менталног здравља у Србији“. Искуство Каритаса на пољу менталног здравља (2009). у: Ћук, М., Живковић, Д., Кораћ-Мандић Д. (ур.): Ментално здравље. Нови Сад: Новосадски хуманитарни центар.

***

Текст „Ментално здравље као вредност” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове др Љиљане Милошевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.