Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Љиљана Милошевић (Блог о социјалном укључивању)

Здравље је једно од основних људских права и важан друштвени циљ. Ментално здравље је интегрални део индивидуалног здравља и основа за развој и испуњење пуног потенцијала сваке особе, али и део здравља, добробити и одрживог развоја сваке заједнице и друштва. Сматра се да је ментално стање становништва добра илустрација стања једног друштва и да су за заштиту и унапређење менталног здравља од посебног значаја подстицајан друштвени оквир и друштвена клима која поштује и афирмише основна људска, социоекономска, културна и политичка права.

Међутим, и поред тога што представља суштинску компоненту укупног здравља, утисак је да недовољно знамо о менталном здрављу, превенцији, благовременом препознавању и лечењу менталних поремећаја. А сматра се да управо недовољно разумевање и недостатак свести о важности менталног здравља за појединце и друштво у целини доприносе повећању ризика од настанка менталних поремећаја, посебно за осетљиве групе становништва.

Ментално здравље – Ново разумевање и нова нада

Када се говори о дефинисању менталног здравља и „нормалности“, треба рећи да не постоји опште прихваћена дефиниција и да суштину савременог концепта менталног здравља чини померање фокуса са болести на здравље, што практично значи да ментално здравље не представља само одсуство душевне болести – односно одсуство психопатолошких појава које би дато понашање сврстале у неку од познатих дијагностичких категорија. Каже се и да су ментално, психичко и душевно здравље синоними… Верујем, међутим, да смо сви сретали људе са предивном душом, који имају неку од психијатријских дијагноза и људе без званичне дијагнозе…

Савремени концепт менталног здравља, према дефиницији коју афирмише Светска здравствена организација, укључује склад психичког и социјалног функционисања, субјективно осећање задовољства животом, могућност да особа препозна своје потенцијале и способност да их реализује, да изрази своју индивидуалност, да функционише пуним интелектуалним, физичким и емоционалним капацитетом, да може продуктивно да ради, да је социјално интегрисана и да доприноси заједници. И поред тога што су то у многим аспектима лични концепти, сматра се да је улога владе и друштва да обезбеди окружење у коме ће свака особа имати могућност да реализује своје пуне потенцијале.

Посебно значајан за разумевање менталног здравља је концепт фактора ризика, односно фактора вулнерабилности и заштитних или протективних фактора, у које спадају индивидуални, породични, друштвени и фактори животне средине. У контексту превенције, нарочито се указује на социјалне детерминанте менталног здравља, које укључују образовање, запослење и услове за рад, приходе, услове становања, социјални статус, културне норме и вредности, политичку маргинализацију, дискриминацију, доступност здравственог система и друго. Ризик за нарушавање менталног здравља присутан је у свим социјалним групама, али је већи међу сиромашнима, незапосленима, децом и адолесцентима, старијим особама, жртвама насиља, мигрантима, избеглицама и другим вулнерабилним групама.

Осим значаја ових фактора за настанак и развој психичких проблема, треба нагласити да су друштвени и културни контекст изузетно важни и за опоравак и социјалну интеграцију оболелих особа.

Душевна болест није заразна – али равнодушност јесте*

„Цена неинвестирања у ментално здравље је изузетно висока, како за појединце, тако и за државе“, истакао је Џон Бовис (John Bowis), бивши Министар здравља Велике Британије, на Конгресу „Глобално ментално здравље“, одржаном маја 2010. године у Београду.

У прилог томе говори и стратешки документ под називом „Програм о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године“, у коме се наводи да је ментално здравље „национални капитал“ и „предуслов и темељна одредница квалитета живота“. Ниво менталног здравља популације је, дакле, један од кључних ресурса и значајан фактор просперитета, социјалне правде и социјалне кохезије друштва. И поред значаја који објективно има, остаје отворено питање да ли је ментално здравље у нашем друштву адекватно вредновано. Тако се у Програму истиче да се „ментално здравље често посматра као ниски приоритет“ и указује се на важност заштите и унапређења менталног здравља, као и побољшања услова и организације рада психијатријских установа, у циљу обезбеђивања квалитетне заштите менталног здравља као легитимног људског права.

А о величини проблема сведоче и подаци Института за јавно здравље Републике Србије „Др Милан Јовановић Батут“, који показују да су ментални поремећаји у нашој земљи у сталном порасту и да се по учесталости налазе на другом месту, непосредно иза кардиоваскуларних обољења, што се често квалификује и као „тиха епидемија“. Подаци за 2018. годину говоре да је број особа са дијагностикованим менталним поремећајима и поремећајима понашања износио 401.126. У порасту су депресија, анксиозни поремећаји, поремећаји повезани са стресом, употреба психоактивних супстанци, делинквенција, агресивност, породично и вршњачко насиље… Подаци говоре и да 15,6 на 100.000 становника у Србији изврши самоубиство, а као водећи узрок суицида и један од најчешћих поремећаја наводи се депресија. Процењује се, међутим, да је проценат људи који пате од депресије и затраже стручну помоћ мањи од 25%, као и да је главни узрок томе страх од друштвене осуде.

Треба при том истаћи да ментални поремећаји често имају хроничан ток, који нарушава квалитет живота оболелих особа, али и њихових породица, да представљају један од водећих узрока смањене радне способности и инвалидитета људи, као и израженог морбидитета и морталитета од соматских обољења, која нису благовремено препозната и лечена. Посебно је важно подсетити да се иза ових статистичких података налази људска патња која се не може измерити, као и да поред болести са којом се суочавају, ове особе често одбацују и породица и друштво.

Због тога је, поред промена у организацији служби за ментално здравље, како би биле хуманије и доступније, подједнако важно и унапређење социјалне видљивости и промена ставова према менталним поремећајима, смањење предрасуда, стигматизације и дискриминације оболелих особа и јачање свести о друштвеној подршци као једном од најважнијих фактора заштите и унапређења менталног здравља.

Разумевање је најбољи лек за душу

Као посебно значајан актуелни изазов укупном, али и менталном здрављу, издваја се пандемија Ковид-19, која је почетком 2020. године довела до здравствене кризе на глобалном нивоу, највеће током последњих неколико деценија. Брзина и обрасци преношења инфекције, као и препоручене превентивне мере, укључујући самоизолацију, ограничено кретање, рад од куће, настава на даљину, редуковани контакти са члановима породице и пријатељима, снажно су утицали на свакодневни живот људи. Сложена, нагло настала промена животних околности, са перципираном или стварном претњом по здравље, социјално функционисање и егзистенцију, довели су до пролонгираног стреса и пораста учесталости јављања анксиозних, депресивних и других поремећаја.

Утврђено је, такође, да је код особа са потврђеном и суспектном инфекцијом повећан ризик од појаве анксиозности, инсомније, депресије, опсесивно-компулсивних поремећаја, као и повећане агресивности и ризика од покушаја самоубиства. Други аспект односи се на очекивано погоршање стања особа са хроничним менталним проблемима, као последица различитих спољашњих фактора, укључујући и смањену доступност служби за ментално здравље. Посебно се указује на значајне последице по ментално здравље здравствених радника и свих професија које су изложене непосредном контакту са оболелим особама и повећаном ризику од инфекције.

Полазећи од наведеног, Светска здравствена организација истиче да заштита менталног здравља становништва мора представљати кључни елемент одговора на пандемију и опоравак од њених последица, будући да занемаривање овог аспекта кризе може имати дугорочне социјалне и економске последице. Са друге стране, указује се да промене које је донела пандемија, као масовна траума, и њени ефекти на заједницу у целини, а посебно на рањиве групе, укључују и одређене позитивне аспекте. То се пре свега односи на исказану спремност људи за пружање помоћи угроженима, афирмисање солидарности и хуманости, као значајних друштвених вредности.

А то је управо оно што чини суштину савременог схватања менталног здравља –  човек је вредан сам по себи, такав какав јесте и има права на достојанствен и активан живот, у условима који обезбеђују пуно учешће у заједници, што намеће закључак да заштита и унапређење менталног здравља становништва могу бити остварени једино у оквиру мултисекторског приступа и даљег унапређења и хуманизације служби за ментално здравље, али и читавог друштва, чему свако од нас може и треба да да свој допринос.

И то нас враћа на почетак – на душевно здравље. Јер, разумевање, саосећање, хуманост, спремност да помогнемо другоме, љубав, доброта, све ове особине које нас чине Људима – чине и нашу душу лепшом и здравијом.

——-

*Слоган антистигма кампање коју је 2008. и 2009. године организовала Хуманитарна организација Каритас Србије под покровитељством Министарства здравља Србије (Извор: www.caritas.rs).

***

Текст „Ментално здравље – у потрази за душом” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Љиљане Милошевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.