Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У земљама широм света 12. августа обележава се Међународни дан младих. Под слоганом „Трансформишимо образовање“, Уједињене нације (УН) ове године на Дан младих настоје да укажу на значај једнакости и инклузивности у образовању, али и на важност учешћа младих у процесу трансформације образовања.

Како УН истиче, у земљама са ниским примањима само 10% људи је завршило средњошколско образовање, 40% глобалне популације нису учени на језику који говоре или га не разумеју у потпуности, а преко 75% младих избеглица средњошколског узраста не похађа школу. Најзад, млади људи са инвалидитетом, младе жене, млади који припадају осетљивим групама налазе се у неповољном положају када је реч о приступу образовању које би поштовало њихове различите потребе и способности.

Образовање заузима посебно место у Циљевима одрживог развоја –  Циљ 4: Обезбедити инклузивно и праведно квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења за све, али је директно повезано и са свим осталим циљевима, посебно са циљевима који се односе на смањење сиромаштва, неједнакости, родну равноправност, достојанствен рад и економски раст, као и добро здравље.

Инвестирањем у образовање младих подижу се њихови капацитети за даљи развој, остваривање друштвених улога, социјалих иновација, као и потпуну партиципацију у развоју друштва, смањењу сиромаштва и неједнакости. Према UNESCO-вој дефиницији млади су људи између 15. и 24. године старости и њих је 1,8 милијарди на свету. УН Стратегија за младе „Млади 2030“ препознаје капацитете ове популације за позитивне промене у свету, али и изазове са којима се суочавају на путу остварења својих пуних потенцијала.

Образовна статистика у Републици Србији

У Србији је стопа завршавања основне школе висока и у 2018. години је износила 97%. Према подацима из Трећег националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, и даље имамо ученике и ученице који одустају од редовног основног школовања и они су најчешће из маргинализованих група (Роми). Налази Истраживања вишеструких показатеља 2014 и Србија – ромска насеља Истраживање вишеструких показатеља 2014 (MICS5)  говоре да проценат деце из ромских насеља која заврше основну школу износи свега 64%, што је значајно мање у поређењу са 93% деце из опште популације. Када је у питању средњошколско образовање, подаци указују да међу најсиромашнијима средњу школу похађа свега 74% деце (68,2% дечака и 83,3% девојчица). Проценат деце из ромских насеља која похађају средњу школу је 21,6%, односно свега 14,9% девојчица и 28% дечака.

Обухват младих у Србији узраста од 19 до 24 године високим образовањем износи 39%. Иако је то значајан помак у односу на раније године, забрињава податак да је стопа завршавања високог образовања изузетно ниска. У популацији старости од 19 до 24 године стопа завршавања 2016. године износила је само 3,7%, док је за популацију старости од 22 до 30 година била незнатно виша, односно 4,5%.

Према Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије на путу у ЕУ за 2019. годину, у области образовања истакнуто је да би и даље требало радити на обезбеђивању услова за остваривање дечјих права, инклузивности и десегрегације.

Како показују налази истраживања Фондације Фридрих Еберт, млади вишег друштвено-економског положаја су образованији, имају веће образовне аспирације и бољи просек оцена. Друштвено-економски положај у огромној мери одређује шансе за стицање факултетске дипломе, што ствара неједнаке услове и неравноправан приступ образовању. Према истраживању, већина младих је задовољна системом образовања, али они и даље сматрају да образовање није довољно усклађено са светом рада.

У свету који се непрестано мења, у светлу четврте индустријске револуције, младима је још изазовније да нађу своје место и стекну знања и вештине које могу да прате ове промене. У оквиру Извештаја Европске комисије о Јединственом дигиталном тржишту  истакнуто је да 44% грађана ЕУ и даље не поседује основне дигиталне вештине које су им неопходне за успех у друштву у ком је дигитализација у успону. Задатак одраслих је да младе људе активно укључе у друштвени и политички живот, да им пруже адекватно образовање, знања и вештине потребне за  тржиште рада, поготово на пољима која због индустријских промена доводе до нестајања послова. Најважнији задатак који је пред нама је да смањимо јаз између опште популације и осетљивих група, који је услед глобалних промена све већи. Инвестирање у инклузивно, праведно и равноправно образовање је за сваку земљу инвестирање у друштвени и економски развој.

У области образовања Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва у свом раду настоји да пружи подршку младима људима. Тим подржава младе истраживаче на почетку каријере да допринесу креирању политика у образовању које су засноване на подацима. Један од истраживачких радова у недавно објављеном зборнику фокусиран је на анализу понуде и потражње на тржишту рада за младе са средњим стручним образовањем. Такође, Тим активно учествује у изради стратешких, законских и подзаконских аката и пружа подршку ресорним министарствима како би политике за младе биле инклузивније, у циљу повећања доступности предшколског и основног образовања деци, младима и одраслима из осетљивих група. У оквиру Блога о социјалном укључивању, млади из ромске заједнице поделили су своја искуства и изазове у процесу образовања због којих су се осећали неравноправно у односу на своје вршњаке/иње.

Корисне публикације

• Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014–2017. године (.pdf)
• Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. (.pdf)
• Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања (.pdf)
• Јачање партнерстава за подстицање запошљивости и социјалног укључивања младих (.pdf)
• Млади у Србији 2018/2019. (.pdf)
• Циљеви одрживог развоја – Циљ 4 Квалитетно образовање
• Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима (Multiple Indicator Cluster Survey – MICS) (.pdf)