Влада Републике Србије
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина УН 14. децембра 1990. са циљем да се нагласи важност осигуравања зивотног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.
Међу старијим особама распрострањено је сиромаштво и социјална искљученост, а услови становања и структура потрошње лошији су у поређењу са осталом популацијом, упозорила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић, поводом 1. октобра Међународног дана старијих особа.
“И док животни век и квалитет живота старијх расте у свим развијеним земљама, у Србији свака десета стара особа живи испод границе, више од 11.000 особа старијх од 65 година прима социјалну помоћ, а готово пола милиона старих особа има минималну пензију”, рекла је Тањугу Пауновић.
Она је навела да су највећи изазов за старије особе у Србији, када су у питању људска права, дискриминација, сиромаштво, насиље и злостављање, као и недостатак специфичних мера и услуга.
“То је и разлог што су старије особе препознате као једна од осетљивих друштвених група у Стратегији превенције и заштите од дискриминације и пратећем Акционом плану коју је влада усвојила за период до 2018”, рекла је Пауновић.
Како је објаснила, ризик од сиромаштва и социјалне искључености у Србији износи 43,4 одсто за млађе од 65 година и 35,7 за старије, а у ЕУ 25,9, односно, 18,2 одсто.
Према њеним речима, зато је, у циљу унапређења положаја старијих особа, неопходно обезбедити адекватну здравствену заштиту, посебно старијима из руралних средина, женама и особама са инвалидитетом.
Наводећи да услуге у резиденцијалним установама треба да буду усмерене сходно индивидуалним потребама корисника, а не организационим потребама пружалаца услуга, она је оценила да постоји доста механизама којима би држава, преко здравствених и социјалних установа, могла да интервенише у оквиру својих јавних политика, како би се унапредио положај те осетљиве друштвене групе.
“Један од њх је доношење посебног закона о заштити права пацијената у коме би биле садржане антидискриминационе клаузуле, укључујући и оне које се односе на старосно доба”, рекла је Пауновић.
Оцењујући да је неопходно креирати политику која унапређује међугенерацијску солидарност и спречава дискриминацију и маргинализацију старијих особа, директорка Канцеларије је истакла да свако демократско друштво, као и оно које жели то да постане, не сме занемаривати допринос својих старијих суграђана у прошлости, али ни потенцијал огромног искуства и знања за будућност.
Повереник за заштиту равноправности Бранкица Јанковић напомиње да су старији од 60 година, иако чине четвртину становништва Србије, често угрожени, дискриминисани и мање видљиви у јавности.
“Као и већина европских земаља, и Србија се суочава са изазовима демографског старења становништва и сада је свака четврта особа старија од 60 година, а процене су да ће средином века свака трећа бити те старосне доби”, рекла је она.
Јанковић је истакла да је укупан социо-економски положај старијих особа у Србији неповољан, а особе изнад 65 година старости чине скоро четвртину укупног броја сиромашних.
“Зато је од изузетне важности да се ради на креирању политика које ће уважити допринос старијих особа, спречити дискриминацију и маргинализацију старијих и обезбедити да се они на основу свог искуства и знања укључе у друштвени живот”, подвукла је Јанковић.
Она подсећа да је Србија према недавно објављеном Глобалном индексу старења за 2015. годину на 66. месту међу 96 земаља света по социјалној и економској добробити старијих људи, и да је по тим индексима направљен известан напредак у односу на претходну годину, саопштила је Канцеларија повереника.
Од четири кључна критеријума најбоље су оцењени они који се тичу сигурности прихода за старије у Србији, док су слабије оцене наведене за критеријуме здравља старијих, подстицајног окружења за старије и личних способности старијих.
Према подацима из индекса, у Србији је 2,2 милиона људи старијих од 60 година, а процене су да ће до 2050. године старијих од 60 бити 32,3 одсто укупне популације.
“Старији имају право на пристојне услове живота без дискриминације, право на једнак приступ свим услугама, здравствену заштиту, сигурну егзистенцију и достојанствену старост. Не смемо никако заборавити да је старост свима нама једина сигурна будућност”, закључила је Јанковић.
Извор: ТАНЈУГ
pdf [3 MB]
Оставите коментар